Ugovori o razlici na indeks: Kako oni funkcionišu

Ugovori o razlici na indekse pružaju brz i komforan način za trgovinu na celokupnom tržištu berze. Oni su popularna alternativa kupovini pojedinačnih akcija.

Danas ćemo saznati kako funkcioniše trgovanje indeksima i da li je ono prava opcija za Vas.

Korišćenjem ovakvih ugovora, trgovac može trgovati indeksima akcija bez posedovanja akcija u indeksu. Svaka transakcija se obavlja odmah tokom par sati trgovanja.

Šta je CFD?

Trgovanje ugovorima o razlici ili CFD je način trgovanja na raznim tržištima širom sveta.

CFD znači Contract for difference i odražava promene kretanja cene datog dobra. Kada trgujete CFD, ne posedujete osnovnu imovinu.

Svrha ovoga je jednostavno da se spekuliše o kretanju cene finansijskog instrumenta. U ovom slučaju, reč je o CFD na indeks, ali ovakvi ugovori se takođe mogu zasnivati na drugim klasama sredstava kao što su Forex tržišta, roba ili kripto derivati.

Šta su indeks deonice?

Indeks deonica je skup različitih akcija koje su grupisane zajedno. Uzima se prosečna cena za sve akcije u indeksu, što stvara cenu indeksa.

Najpoznatiji indeksi akcija kao što su Dow Jones i S&P 500 takođe su poznati kao prosečne vrednosti akcija zbog načina na koji se izračunavaju.

Prvobitni indeks je bio Dow Jones koji se jednostavno sastojao od akcija 30 najvećih industrijskih kompanija u Americi. Sada svaka zemlja ima referentni berzanski indeks, koji se smatra cenom da se proceni tržišni učinak te zemlje.

Kako se računa vrednost indeksa?

Trgovci uglavnom ne moraju da izračunavaju vrednost indeksa jer su oni naširoko objavljeni na internetu i cene indeksa se prenose uživo na platformu za onlajn trgovanje. Ipak, korisno je razumeti čime zapravo trgujete jer će način na koji je indeks napravljen uticati na njegov učinak.

Obično svaki indeks počinje sa vrednošću od 100 kada je kreiran. Prinos na svaku akciju se izračunava na dnevnoj osnovi, a zatim se izračunava prosek da bi se dobio prinos za indeks.

Sledećeg dana prinosi se dodaju novoj vrednosti indeksa nakon prvog dana. Istorijski gledano, berze vremenom rastu u vrednosti, tako da završavaju sa vrednostima koje su i višestruke od 100.

Postoje tri glavna načina izračunavanja berzanskog indeksa, i oni se razlikuju u zavisnosti od toga kojim akcijama unutar indeksa se daje veća ili manja težina. Akcija sa većom težinom u indeksu će uticati na vrednost indeksa.

Metoda jednakosti. Ovo je verovatno najmanje uobičajeno, ali je najjednostavnije. Svaka akcija u indeksu ima jednaku težinu, bez obzira na to koliko je kompanija velika ili koliko je poznat osnivač. Prinos svake akcije se sabira i deli ukupnim, i to vam daje prinos indeksa.

Kapitalizacija tržišta. Ovde je ideja da se stvori situacija u kojoj veće firme imaju veći uticaj na indeks od manjih. Ovo ima intuitivnog smisla jer veće kompanije imaju tendenciju da zarađuju više profita, zapošljavaju više zaposlenih itd. Sve ih ovo čini važnijim za tržište.

Metoda na osnovu cene. U ovoj metodi, veći značaj se pridaje ceni akcije nego tržišnoj kapitalizaciji kompanija u indeksu. Kao takve, akcije sa višom cenom akcije imaju veći ponder od onih sa nižom cenom.

Da li je CFD trgovanje dobra ideja?

Kupovina ili prodaja indeksa vam daje izloženost čitavoj berzi ili ekonomiji sa samo jednom trgovinskom pozicijom.

Ova vrsta diverzifikacije bila bi skupa i teška za implementaciju u portfoliu sa čisto pojedinačnim akcijama. Svaka akcija bi morala da se kupi uz odgovarajuću proviziju i ako ste verni indeksu, trebalo bi da se izračunaju i ponderi.

Ugovori o razlici na indeks se obično trguju bez provizije sa svim naknadama uključenim u raspon ponude i potražnje.

Još jedna popularna upotreba CFD je šortovanje.

Pozajmljivanje stvarnih akcija i kratkotrajnost pojedinačnih akcija može biti glomazno, dok je proces i cena za kratak CFD indeks isti kao i proces zauzimanja duge pozicije.

Ugovorima o razlici na indeks se obično trguje korišćenjem leveridža, što znači da je potreban samo manji početni depozit da bi započeo trgovinu, poznat kao margina.

Korišćenje marže Vam daje veću izloženost tržištu jer će se profiti i gubici izračunavati na osnovu pune veličine pozicije, a ne samo na sredstvima koja se koriste kao marža.

Sve ovo jasno ukazuje da je ovakav vid trgovanja jako privlačan i nije iznenađujuće što se hiljade trgovaca opredelilo za ovakvo trgovanje.

Zašto trgovati ugovorima o razlici na indeks

Prvi i osnovni razlog je to da indeksi imaju doslednije trendove od valuta. Jednostavno rečeno, tržišni pokreti indeksa zavise od kretanja osnovnih akcija koje čine indeks.

Zatim je bitno spomenuti da ovaj vid trgovanja donosi znatno niže rizike nego pojedinačne deonice.

Takođe valja reći i da je diverzifikacija ovde dostupna u svojoj najosnovnijoj formi, kao i to da indeksi uvek prolaze kroz manje konsolidacija i padova.

Ugovori o razlici na indekse omogućavaju fleksibilnost da budu u mogućnosti da dođu do onih investicija koje tržišta ne mogu da obezbede, a istovremeno uvode ogromne prednosti trgovine na marginama.

Osim toga, ovo je takođe i dobra alternativa ako ne želite da trgujete deonicama na tradicionalan način.