Objašnjenje šortovanja: Šta je to i kako funkcioniše?

Svako berzansko tržište koje ima tendenciju da raste privuče prosečnog trgovca koji veruje da strategijom kupovine po nižoj a prodajom po višoj ceni može da ostvari profit. Recimo, ako jedan investitor kupi deonice Epla po ceni od 50 dolara a onda ih proda za po 150 dolara, tu je zarada jasna kao dan.

No, šta se dešava kada tržište miruje ili nema tendenciju rasta? Tu nastupa šortovanje ili short selling.

Vratimo se na deonice Epla. Recimo da su pale na 50 dolara, jasno je da ste na gubitku. Short selling Vam dozvoljava da zaradite na berzi bez obzira na tendenciju rasta ili pada. Dokle god tržište ide Vama u prilog, kratka pozicija koju ste zauzeli će Vam generisati prihod.

Šta je short selling?

Short selling podrazumeva bear ili negativnu trgovinu proizvodima koje posedujete. Ako biste verovali da će određene deonice padati, umesto da otvorite trgovinu 'kupi', otvorite trgovinu 'prodaj'.

Otvorite trgovinu za 100 USD i cena deonice kompanije Epl iznosi 50 USD. Tada biste ostvarili dobit od 50 USD, odnosno razliku između cene otvaranja i zatvaranja deonice.

Pre nego što pogledamo neke od razloga zbog kojih biste razmotrili short selling trgovanje običnom ili CFD deonicom ili bilo kojom drugom klasom imovine, prvo treba da shvatimo kako funkcioniše prodaja na kratko i kako možete obaviti prvu short trgovinu.

Kako short selling funkcioniše?

U kratkoj prodaji, prodavac na kratko prodaje akcije koje ne poseduje. Prvo, prodavci na kratko pozajmljuju akcije od brokerske firme. Oni zatim prodaju te pozajmljene akcije po trenutnoj tržišnoj ceni i primaju prihod na svoj račun.

Kasnije, prodavac na kratko mora odlučiti da zatvori kratku prodaju otkupom tačnog broja prodatih akcija da bi vratio pozajmljene akcije zajmodavcu. Short prodavci se nadaju da će kupovna cena akcija pasti da bi kupili akcije nazad po nižoj ceni i profitirali na razliku.

Ako cena akcija poraste i prodavac na kratko otkupi akcije po višoj ceni, gubi novac na trgovini. Kada cena akcija poraste, prodavci na kratko mogu izdržati u nadi da će ona pasti. A pošto prodavci na kratko moraju na kraju da otplate brokera, rizikuju da izgube još novca.

Kada se cena akcije poveća, moguće je da bi broker mogao da izda poziv za maržu, zahtevajući od prodavca na kratko da stavi još više novca na brokerski račun ili da zatvori trgovinu otkupom akcija po trenutno višoj ceni.

Pošto pozajmljujete akcije od brokerske firme, prvo morate da otvorite maržni račun za držanje podobnih obveznica, gotovine, zajedničkih fondova i/ili akcija kao kolaterala. Kao i kod drugih oblika pozajmljivanja, biće Vam naplaćena kamata na vrednost preostalih akcija dok se ne vrate (iako kamata može biti odbijena od poreza).

Zašto ući u short sell?

Kratka prodaja je čin pozajmljivanja akcija i njihove prodaje na tržištu u očekivanju da će cena akcija pasti pre nego što se akcije otkupe (nadamo se po nižoj ceni) i vrate akcije zajmodavcu.

Prednosti short selling-a uključuju:

• Obezbeđivanje likvidnosti na tržištima koja mogu da smanje cene akcija, poboljšaju raspon ponude i traženja i pomognu u otkrivanju cena.
• Sposobnost zaštite od dugotrajne izloženosti postojećeg portfolia i smanjenja ukupne tržišne izloženosti portfolia.
• Kratka prodaja omogućava menadžeru da koristi kapitalne prihode kako bi nadmašio samo dugotrajnu komponentu portfolia.
• Izloženost i dugim i kratkim pozicijama može smanjiti ukupnu volatilnost portfolia.
• Sposobnost dodavanja značajnih prinosa prilagođenih riziku.

Koji su rizici short selling-a?

Sada ćemo proći i kroz najveće rizike ovog načina trgovanja.

Kada postavite standardnu trgovinu, Vaša negativna strana je ograničena na 100% novca koji ste uložili. Ali kada ste u kratkom roku za deonicu, njena cena može nastaviti da raste, što znači da je (teoretski) iznos koji biste morali da platite da biste zamenili pozajmljene akcije neograničen.

Na primer, ulazite u kratku poziciju na akciji Koka-Kole na 80 dolara, ali umesto da padne, ona raste na 100 dolara. Moraćete da potrošite 10.000 dolara da biste vratili svoje pozajmljene akcije - uz gubitak od 2.000 dolara. Nalozi za zaustavljanje mogu pomoći da se ublaži ovaj rizik, ali nikako nisu otporni na promene.

Zatim postoji i rizik od poziva na marginu.

Ako vrednost kolaterala na Vašem računu margine padne ispod minimalnog zahteva za vlasnički kapital (obično 30% do 35% vrednosti pozajmljenih akcija) u zavisnosti od firme i određenih hartija od vrednosti koje posedujete, Vaša brokerska kuća može zahtevati da deponujete više gotovine ili hartija od vrednosti da odmah pokriju manjak.

Na primer, sve dok Vaših 100 akcija Koka-Kole ostaje na 80 USD po akciji, biće Vam potrebno 2.400 USD na Vašem maržnom računu — pod pretpostavkom da je potrebno 30% kapitala (8.000 USD x 0,30).

Međutim, ako akcija iznenada poraste na 100 dolara po akciji, biće Vam potrebno 3.000 dolara (10.000 dolara x 0,30) – što zahteva trenutnu infuziju od 600 dolara na Vaš račun, što možda nemate.

Ako ne ispunite poziv za marginu, Vaša brokerska firma može zatvoriti otvorene pozicije kako bi Vaš račun vratila na minimalne uslove.