Kontrola cena goriva vs. globalne cene nafte: Šta srpski trejderi treba da prate u 2026

Gorivo u Srbiji je skupo, a većina ljudi veruje da to znači samo jedno: nafta je skupa i verovatno će biti još skuplja. Taj zaključak deluje logično jer je zasnovan na svakodnevnom iskustvu. Međutim, u trgovanju je upravo to problem. Lično iskustvo se pogrešno uzima kao tržišni signal.

Dok na pumpi plaćate gotovo 190 dinara po litru, globalno tržište nafte već diskontuje višak ponude, rast zaliha i pad cenovne moći proizvođača. Ta kontradikcija stvara konfuziju, loše ulaze i pogrešne dugoročne pretpostavke. Trejderi ulaze u long pozicije iz frustracije, a ne iz analize.

Ovaj tekst razdvaja ta dva sveta. Objašnjava zašto cena na pumpi nema gotovo nikakvu vrednost za globalno trgovanje naftom, kako administrativna regulacija u Srbiji iskrivljuje percepciju tržišta i gde se zapravo formira cena nafte u 2026. godini.

Ako želite da trgujete na osnovu podataka, a ne osećaja, i da razumete zašto većina gubi baš onda kada „sve deluje očigledno“, nastavite dalje.

Paradoks beogradske pumpe

Stajete na pumpu u Kragujevcu, Novom Beogradu ili Subotici. Na totemu vas dočekuje cifra od preko 200 dinara po litru dizela ili benzina u sličnom rasponu.

Bez obzira na to da li vozite svakodnevno ili povremeno, osećaj je isti: gorivo je skupo, a prostor za uštedu gotovo da ne postoji. Za prosečnog potrošača, ta cena deluje kao direktan odraz „stanja na tržištu nafte“.

Nekoliko minuta kasnije, na vašoj trgovačkoj platformi, slika je potpuno drugačija. Brent nafta se trguje znatno niže, dok konsenzusne prognoze za 2026. godinu, prema izveštajima Američke agencije za energetiku (EIA) i

Međunarodne agencije za energiju (IEA), projektuju prosečnu cenu u rasponu od 56 do 60 američkih dolara po barelu. Na prvi pogled, ovo izgleda kao greška, nelogičnost ili čak manipulacija tržišta.

Cena administrativne stabilnosti

Globalna tržišta u 2026. godini u cene ugrađuju masivni višak ponude, rast zaliha i slabljenje cenovne moći proizvođača. Srbija, s druge strane, u cene goriva ugrađuje administrativnu stabilnost, fiskalne potrebe države i političku kontrolu socijalnog pritiska.

Problem nastaje u trenutku kada pojedinačni trejder pokuša da spoji ova dva sveta u jedan mentalni model. Cena na pumpi postaje referentna tačka za očekivanja, iako ona nema gotovo nikakvu informativnu vrednost za globalno tržište.

Većina amatera trguje na osnovu onoga što vidi na pumpi. Profesionalci trguju na osnovu onoga što vide u izveštajima o zalihama, strukturi tržišta i terminskim krivama. Upravo tu razliku treba prepoznati i iskoristiti u 2026. godini.

Saznaj više o nafti:

• Kako funkcioniše uvoz sirove nafte u Srbiji?
• Koja je razlike između brent i WTI nafte?
• Koja su najveća nalazišta nafte u Srbiji?
• Kakvu ulogu igra eksploatacija nafte u Vojvodini?
• Kako da investiram u sirovu naftu?

Teza o „prekomernoj ponudi“ u 2026. godini

Ulazak u 2026. godinu obeležen je onim što sve veći broj analitičara naziva „medveđim cunamijem“ na tržištu nafte. Nakon više godina šokova, pandemije, rata u Ukrajini i agresivnih monetarnih ciklusa, tržište ulazi u fazu strukturnog viška.

Pad cena ne zahteva kolaps potražnje. Dovoljno je da ponuda sistematski premašuje očekivanja.

Prema projekcijama EIA i IEA, globalno tržište nafte u 2026. suočava se sa dubokim suficitom ponude. Prosečna cena Brenta projektuje se oko 56 dolara po barelu, uz realne rizike pada u periodima sezonski slabije tražnje.

Ključni pokretač ovog suficita nije pad potrošnje, već eksplozija ponude iz zemalja van OPEC-a. Sjedinjene Američke Države nastavljaju da povećavaju proizvodnju zahvaljujući efikasnijem shale sektoru.

Operativni troškovi su značajno smanjeni, a break-even tačke za mnoge proizvođače spuštene su ispod 45 dolara po barelu. To znači da niže cene više ne proizvode automatski pad proizvodnje.

Istovremeno, Gvajana i Brazil ulaze u punu eksploataciju novih nalazišta. Njihova proizvodnja dolazi na tržište bez obzira na OPEC-ovu politiku, jer se radi o dugoročnim strateškim projektima koji moraju biti monetizovani.

OPEC+ se nalazi u klasičnoj zatvorskoj dilemi

Svaka članica zna da su rezovi potrebni za stabilizaciju cene, ali svaka ima snažan fiskalni motiv da poveća sopstveni izvoz. Rezultat su parcijalni rezovi, slaba disciplina i ograničen efekat na tržište.

Promena strukture tržišta jasno je vidljiva kroz terminsku krivu. Brent prelazi u contango, stanje u kojem su buduće cene više od spot cene. To je klasičan signal viška ponude, rasta zaliha i smanjenog pritiska kupaca.

Za CFD trejdere ovo ima jasnu implikaciju. Strategija „Buy the Dip“, dominantna u periodima deficita, ustupa mesto strategiji „Short the Rallies“. U 2026. godini, cenovni skokovi se sve češće koriste kao prilika za prodaju, a ne kao signal početka novog bull ciklusa.



Zašto Srbija kasni: efekat „rakete i pera“

Za razliku od globalnog tržišta, cena goriva u Srbiji nije rezultat slobodne ponude i tražnje. Ona je proizvod administrativne formule, definisane Uredbom o ograničenju visine cena naftnih derivata.

U osnovi formule nalaze se:

• Platt’s mediteranske kotacije derivata.
• Akcize, koje su krajem 2025. i početkom 2026. dodatno povećane.
• PDV, koji automatski raste sa nominalnom cenom.
• Zakonski ograničena maloprodajna marža.

Ključni element ovog sistema je vremensko kašnjenje. Dok se globalna tržišta ažuriraju u realnom vremenu, cene goriva u Srbiji se koriguju jednom nedeljno, administrativnom odlukom.

Ovaj lag proizvodi poznati fenomen „rakete i pera“. Cene rastu brzo kada globalna cena raste, ali padaju sporo kada globalna cena pada.

Kada Brent naglo poskupi, država često interveniše kako bi ograničila rast i ublažila socijalni pritisak. Kada Brent pojeftini, lokalne cene se prilagođavaju znatno sporije, omogućavajući energetskim kompanijama i budžetu da nadoknade prethodne gubitke.

Za trejdere je ovo ozbiljna zamka. Ako kupujete CFD-ove na naftu zato što vidite da gorivo ostaje skupo na pumpi, vi trgujete na osnovu zastarelih i administrativno filtriranih informacija, a ne na osnovu tržišnog sentimenta.

NIS i asimetrični geopolitički rizik

Srbija ima dodatnu specifičnost: Naftnu industriju Srbije (NIS). Iako je snabdevanje u velikoj meri diverzifikovano, NIS ostaje strukturno osetljiv na geopolitičke rizike, uključujući sankcije, tranzitne zabrane i regulatorne odluke Evropske unije.

Ovo predstavlja potencijalnog „crnog labuda“ za domaće tržište. U scenariju poremećaja tranzita sirove nafte ili derivata kroz region, Srbija može doživeti lokalni šok u snabdevanju, nezavisan od globalne cene.

U takvim situacijama, cene goriva mogu eksplodirati čak i ako se Brent globalno trguje po 50 dolara po barelu. To jasno pokazuje zašto domaća inflacija ne može služiti kao pouzdan indikator kretanja globalne cene nafte.

Između domaće inflacije i globalne nafte došlo je do razdvajanja. Taj decoupling je ključan za razumevanje tržišta u 2026. godini.

Kako trgovati na osnovu divergencije

Prvo pravilo ostaje isto: ne trgujte pumpu. Cena na benzinskoj stanici nije indikator tržišnog sentimenta, već kasneći signal fiskalne politike.

Umesto toga, fokus treba prebaciti na globalne indikatore. Ako globalna cena nafte pada, dok inflacija u Srbiji ostaje relativno visoka, teret se prebacuje na potrošače. To utiče na domaću tražnju, ali ne mora imati direktan efekat na dinar zbog upravljanog kursa i deviznih rezervi.

Za čistu izloženost nafti, racionalni izbori za srpske trejdere su Brent CFD-ovi, valutni par USD/CAD i energetski ETF-ovi.

Traženje korelacije između cene nafte i domaćih bankarskih akcija ili sentimenta prema RSD-u u 2026. godini uglavnom vodi u pogrešne zaključke.

Operativno pravilo za 2026. je jednostavno. Pratite EIA izveštaje o zalihama sirove nafte u SAD-u. Ignorišite lokalnu medijsku buku o akcizama i uredbama.

Ako se cena Brenta približi nivou od 65 dolara po barelu, to nije signal za kupovinu. U kontekstu prekomerne ponude, to je zona povratka prodavaca.

Nauči da trguješ cenama nafte na svetskom tržištu

Vežbaj trgovanje od kuće

Najsavremenije platforme

Demo račun bez rizika

Saznaj više

Uloga fondova i pozicioniranje velikog novca

Institucionalni investitori ne razmišljaju u kategorijama „skupo“ ili „jeftino“. Oni razmišljaju u kategorijama pozicioniranja i asimetričnog rizika.

U 2026. godini, fondovi smanjuju dugoročnu izloženost energetskom sektoru. ESG pritisci i regulatorni okvir ograničavaju količinu kapitala spremnog za „buy and hold“ strategije u nafti.

CFTC izveštaji često pokazuju smanjenu net long izloženost čak i tokom kratkoročnih skokova cena. To je jasan signal da rast nema strukturnu podršku.

Za retail trejdere to znači sledeće: ako cena raste bez rasta institucionalnog interesa, gledate privremeni skok, ne promenu trenda.

Sezonalnost i zašto više ne funkcioniše kao ranije

Sezonalni obrasci i dalje postoje, ali su oslabljeni. Višak ponude, visoki nivoi zaliha i fleksibilnija logistika smanjuju intenzitet sezonskih kretanja.

Letnji rast potražnje u SAD-u sve češće biva neutralisan rastom proizvodnje i oslobađanjem zaliha. Sezonalnost u 2026. pomaže u tajmingu, ali ne menja fundamentalnu sliku.

U praksi, sezonalni rast postaje prilika za prodaju, ne za dugoročno pozicioniranje.

Monetarna politika i robna tržišta

Federalne rezerve u 2026. godini zadržavaju relativno restriktivnu monetarnu politiku. Realne kamatne stope ostaju pozitivne, što ograničava spekulativni kapital na robnim tržištima.

Bez viška likvidnosti, nafta gubi podršku kao hedge instrument. Svaki rast zavisi isključivo od fundamentalnih šokova, kojih trenutno nema u baznom scenariju.

Tehnološki pomaci u proizvodnji i zašto oni obaraju „donju granicu“ cene

Jedan od najpotcenjenijih faktora u projekcijama cene nafte za 2026. godinu jeste tehnološki napredak u proizvodnji, posebno u zemljama van OPEC-a. Većina diskusija o ceni i dalje se vodi kao da su proizvodni troškovi statični. Oni to više nisu.

U američkom shale sektoru, ali i u novim projektima u Južnoj Americi, došlo je do značajnog poboljšanja efikasnosti. Horizontalno bušenje, preciznije geološko mapiranje i optimizacija logistike smanjili su prosečne troškove po barelu. To ima direktnu tržišnu posledicu: cena nafte može duže ostati niska bez izazivanja talasa gašenja proizvodnje.

Ovo menja dinamiku ciklusa. U ranijim periodima, pad ispod određenog nivoa automatski je vodio ka smanjenju ponude. U 2026. godini taj mehanizam je znatno slabiji. Tržište mora da vidi dublji i dugotrajniji pad da bi ponuda reagovala.

Za trejdere je ovo kritično. „Donja granica“ cene više nije ono što je bila pre deset godina. Ako ulazite u long poziciju sa pretpostavkom da „ispod ovoga ne može“, oslanjate se na zastareli model.

Tehnologija ne pravi naslove, ali tiho menja tržište. U 2026. godini to znači duže periode pritiska na cenu i kraće, slabije oporavke. To favorizuje defanzivne strategije i strožu selekciju ulaza, posebno na višim cenovnim nivoima.

Likvidnost, volatilnost i zašto „brzi trejdovi“ nose veći rizik nego ranije

Na prvi pogled, tržište nafte u 2026. godini deluje idealno za aktivno trgovanje. Volatilnost postoji, kretanja su česta, a vesti dolaze redovno. Upravo tu leži zamka.

Likvidnost je selektivna. Veliki igrači ulaze i izlaze brzo, ali sa jasnim pravilima. Retail trejderi često pokušavaju da ih prate bez istih alata i informacija. Rezultat su ulasci u sredini pokreta i izlasi pod pritiskom.

Još veći problem je fragmentacija volatilnosti. Umesto dugih, čitljivih trendova, tržište sve češće proizvodi kratke impulse koji se brzo gase. To povećava broj „dobrih“ ulaza na papiru, ali smanjuje procenat trejdova koji se razvijaju u punu poziciju.

U takvom okruženju, brzi trejdovi nose veći rizik nego što izgleda. Spreadovi, slippage i emocionalne reakcije imaju veći uticaj na krajnji rezultat. Ono što je nekada bila prednost, brzina, postaje slabost bez jasnog plana.

Profesionalni pristup u 2026. podrazumeva selekciju, ne frekvenciju. Manje pozicija, jasniji setupi i stroži kriterijumi ulaska postaju konkurentska prednost. Trgovanje postaje proces eliminacije loših prilika, a ne jurnjava za svakim pokretom.

Psihologija „nepravde“ i lažni signali

Skupo gorivo u Srbiji stvara frustraciju. Ta frustracija se često prenosi na trgovačke odluke.

Tržište ne mora da bude fer. Ono mora da bude likvidno.

Ako trgujete iz osećaja nepravde, vi se ne bavite analizom. Vi se svađate sa realnošću. Ishod je gotovo uvek isti.

Kako čitati vesti bez donošenja loših odluka

Vest koja ne menja globalni balans ponude i tražnje nije trgovački signal. Vest o EIA zalihama jeste. Ako vest ne menja očekivanja tržišta, ona ne menja trend.

Dugoročna slika i mit o novom super-ciklusu

Nafta ostaje važna, ali više nije dominantna growth priča. Energetska tranzicija ograničava dugoročni kapital. 1. godina nije početak novog robnog super-ciklusa. Struktura tržišta je drugačija, a kapital selektivniji.

Mentalni sklop profesionalca

Srpski trejder u 2026. godini živi u dva sveta. U fizičkom svetu plaća skupo gorivo. U digitalnom svetu trguje prezasićenim tržištem.

Najveća greška je dozvoliti da lični troškovi utiču na grafikone. Uredbe se menjaju. EIA izveštaji pomeraju tržište. Cena na pumpi je cena kompromisa. Cena na grafikonu je cena realnosti. Ko nauči da ih ne meša, ostaje u igri. Ko ih spoji, tržište će ga razdvojiti od kapitala.



Isprobaj trgovanje CFD-ovima nafte

Otkrij jednostavnost trgovanja uz Kapital RS! 🚀 Otvori probni račun i trguj u realnom vremenu sa virtuelnim novcem, bez rizika.

Otvori probni račun