Sledeća finansijska kriza može početi u Bangladešu ili Boliviji

U izveštaju za avgust 2025, TAC Economics upozorio je na Bangladeš i Boliviju zbog visokog rizika od ekonomskih šokova (2025–2028) [1]. To se dešava usred sve češćih problema na tržištima u razvoju, gde krize više nisu ograničene na velike ekonomije.

Primeri uključuju kolaps Šri Lanke 2022, pad Pakistana 2023. i stalnu krizu u Argentini [2], što pokazuje koliko brzo ranjivosti mogu prerasti u potpuni slom.

Ukratko

Bangladeš: Bankarski sistem na ivici kolapsa

Bankarski sektor Bangladeša je pod ozbiljnim pritiskom, sa više pokazatelja koji ukazuju na sistemski slom, a ne na izolovane slabosti.

Ključne dimenzije krize:

• Loši / nenaplativi krediti (NPLs): Do juna 2025. loši krediti su premašili 5,30 lakh crore taka, što čini oko 30% svih odobrenih zajmova [3]. U decembru 2024. klasifikovani krediti iznosili su već oko 3,45 lakh crore taka, približno 20,2% ukupnih zajmova [4].
• Manjak rezervi i kapitala: Rekordan manjak rezervisanja od oko 1,7 lakh crore taka do kraja marta 2025 [5]. Pokazatelj adekvatnosti kapitala (CRAR) pao je na kritično niskih 3,08% u decembru 2024, daleko ispod regulatornih normi [6].
• Ekstremni pritisak u državnim bankama: U Janata banci, odnos loših kredita dostigao je 66,8% do kraja 2024 [7].

Politička nestabilnost i skriveni rizici

Nakon promene vlasti 2024. godine, regulatorni nadzor je pojačan, pa su brojni ranije prikrivani ili privremeno maskirani loši krediti ponovo klasifikovani ili otkriveni pod strožim pravilima [8].

Kreditne prakse povezane s političkim vezama, poput povlašćenih zajmova, odlaganih otplata i nedovoljnih rezervisanja, izgleda da su se nastavile tokom ranijih režima. Kada su te veze oslabile, latentni problemi su postali jasnije vidljivi.

Znaci upozorenja za ekonomiju Bangladeša

Krhkost bankarskog sistema Bangladeša postala je nemoguća za ignorisanje kako su ključni pokazatelji naglo pogoršani krajem 2024.

Naglo pogoršanje kvaliteta kredita

Odnos nenaplativih kredita porastao je sa 16,9% u septembru 2024. na više od 20% do kraja godine, što pokazuje koliko su brzo neplaćanja eskalirala u celom sistemu [9].

Istanjeni kapitalni jastuci

Pokazatelj adekvatnosti kapitala pao je na samo 3,08% u decembru 2024, najniži ikada zabeležen i daleko ispod međunarodnih sigurnosnih pragova [10]. To je većinu banaka ostavilo bez prostora da apsorbuju nove šokove.

Državne banke pod teškim pritiskom

Kao što je ranije pomenuto, među državnim bankama posebno se izdvojila Janata banka kao najslabija, sa dve trećine kreditnog portfolija u neizmirenju do kraja 2024. Takav nivo gubitaka gotovo da nema presedana za jednu veliku banku [11].

Potencijal širenja krize

Bankarska kriza u Bangladešu ima posledice i van njegovih granica. Banke su ključne za regionalno finansiranje trgovine u tekstilu, konfekciji i sirovinama. Porast neplaćanja i slab kapital ugrožavaju njihovu sposobnost izdavanja akreditiva, čime se remete lanci snabdevanja u Indiji, Nepalu i Butanu.

Istovremeno, hronični nedostatak dolara produbio je razliku između zvaničnog i crnog kursa, pritiskajući firme zavisne od uvoza i otplate duga.

Nekontrolisana deprecijacija take mogla bi podstaći inflaciju i nove neizmirene obaveze, dok bi strani investitori mogli brzo smanjiti izloženost širom Južne Azije, pretvarajući lokalni pritisak u širu regionalnu nestabilnost.

Bolivija: Kolaps ekonomskog modela

Ekonomska situacija u Boliviji naglo se pogoršala zbog preplitanja više kriza. Najvidljivija manifestacija je valutna kriza: bolivijano je zvanično vezan za kurs od oko 6,96 za američki dolar, dok je na crnom tržištu kurs skočio na oko 14 bolivijana za dolar [13].

Ova razlika odražava i nestašicu dolara i gubitak poverenja tržišta.

Istovremeno, fiskalno opterećenje od subvencija za gorivo je ogromno. Nedavni izveštaji procenjuju trošak na skoro 3 milijarde USD godišnje, što je približno 4% BDP-a i snažno opterećuje javne finansije [14,15].

Devizne rezerve su se urušile: do decembra 2024. upotrebljive gotovinske rezerve pale su na samo 47 miliona USD, dok su ukupne rezerve (uključujući zlato i nelikvidnu imovinu) bile nešto veće, ali i dalje kritično niske [16].

Strukturni slom

Ekonomske osnove Bolivije se raspadaju. Prihodi od prirodnog gasa, koji su nekada činili okosnicu izvoza, značajno su opali zbog pada proizvodnje i slabije tražnje [17].

Prema tekstu agencije Rojters iz decembra 2024, izvoz je „prepolovljen u poslednjoj deceniji“, a novih gasnih polja nije otkriveno da nadomeste pad.

Rizici širenja na region

Kriza u Boliviji nije izolovana [18]. Veliki deo Latinske Amerike, posebno andski region, povezan je kroz zavisnost od sirovina i trgovačke veze. Zemlje poput Kolumbije, Ekvadora i Perua u velikoj meri se oslanjaju na naftu i metale, pa šokovi u cenama ili proizvodnji direktno opterećuju njihove budžete i rezerve.

Prekid trgovine iz Bolivije, poput prirodnog gasa, odrazio bi se na susede, dok bi investitori sa izloženošću u regionu mogli masovno da se povuku, dodatno otežavajući uslove finansiranja.



Mehanizam širenja: od lokalnog do globalnog

Krize na tržištima u razvoju retko ostaju unutar nacionalnih granica. Danas gubici na jednom tržištu brzo se preliju u druga preko mreže prekograničnih kreditora, preraspodele portfolija i promena investitorskog sentimenta.

To znači da čak i relativno male ekonomije, poput Bangladeša ili Bolivije, mogu izazvati nesrazmerno velike posledice.

Finansijska povezanost

Jedan od najočiglednijih kanala prenosa jesu zajednički kreditori: velike međunarodne banke i razvojne institucije često su izložene na više tržišta u razvoju [19]. Pritisak u jednoj zemlji povećava rezervisanja za rizik i dovodi do strožih standarda kreditiranja svuda [20].

Istovremeno, preraspodela portfolija deluje kao pojačivač; kada investitori beže iz jednog tržišta, često povlače kapital i iz srodnih EM sredstava, od akcija do obveznica [21].

Dodatni kanal prenosa je efekat bogatstva. Gubici u jednoj zemlji smanjuju kapital i apetit za rizik globalno, što dovodi do povlačenja iz nepovezanih tržišta [20].

Moderni kanali prenosa

Algoritamsko trgovanje i visokofrekventni sistemi ubrzavaju kretanja na tržištu, često produbljujući gubitke kada stres počne [22]. Ovi sistemi automatski reaguju na pad cena ili volatilnost, pretvarajući neravnotežu u trgovini u kaskadu.

Istovremeno, instrumenti poput ETF-ova dodatno pojačavaju proces. Kada investitori povuku sredstva, menadžeri fondova moraju brzo prodati osnovnu imovinu, čime se povećava pritisak na tržišta [23].

Smanjenja kreditnog rejtinga deluju kao automatski okidači u mnogim portfolijima, prisiljavajući institucionalne ulagače na prodaju po mandatima.

Društvene mreže i brzi ciklusi vesti dodatno uvećavaju svaki signal. Glasine, tvitovi ili delimične informacije ulaze i u algoritme i u sentiment malih investitora, ubrzavajući paniku.

Zajedno, ovi kanali stvaraju moderno pojačanje: mali šokovi postaju sistemski događaji mnogo brže nego u prošlim krizama.

CFD efekat pojačanja

CFD-ovi (ugovori za razliku) uvećavaju volatilnost tržišta kroz više međusobno povezanih kanala [24]. Velike pozicije sa polugom znače da mali pomaci cena izazivaju nesrazmerno velike dobitke ili gubitke, što brzo dovodi do marginih poziva i prinudnih likvidacija, naročito na plitkim ili napetim tržištima.

Regulatorna poređenja pokazuju da brokeri malim investitorima često dozvoljavaju veoma visoke nivoe poluge, što povećava sistemski rizik kada je mnogo trgovaca istovremeno prekomerno izloženo.

Automatizovano i visokofrekventno trgovanje dodatno pojačava ovaj proces, brzo prodajući ili hedžujući čim se pojavi volatilnost, šireći kolebanja cena i na povezana tržišta.

Društvene mreže i brzi ciklusi vesti dodatno raspiruju paniku među malim investitorima, podstičući ponašanje „krda“ koje produbljuje padove.

Istorijski presedani: kada male zemlje pokreću velike krize

Male ili „periferne“ ekonomije više puta su pokazale da mogu zapaliti šire finansijske krize. Azijska finansijska kriza 1997. i Evropska dužnička kriza 2010. godine naglašavaju kako lokalne neravnoteže i povezani kreditori mogu proširiti paniku daleko izvan prvobitnog epicentra [25].

Azijska finansijska kriza (1997)

Kriza je počela kada je Tajland sredinom 1997. bio prinuđen da napusti fiksni kurs za američki dolar, što je izazvalo kolaps bata.

Špekulativni kapital, valutni dugovi i slaba bankarska praksa doveli su do toga da se problem iz Tajlanda brzo pretvori u regionalni slom, sa oštrim padom deviznih kurseva i berzanskim kolapsima širom Azije.

Evropska dužnička kriza (2010)

Grčka, iako je činila samo oko 2% BDP-a EU, postala je ključni okidač 2010. Kada su njeni fiskalni deficiti i državni dug postali neodrživi, zabrinutost zbog izloženosti evropskih banaka proširila se preko obvezničkih tržišta, CDS-ova i međubankarskih veza, pretvarajući lokalizovan problem u širu krizu evrozone.

Naučene lekcije kroz istoriju

• Krize u malim ekonomijama mogu destabilizovati čitave regione, kao što su primeri Tajlanda (1997) i Grčke (2010). Ključne pouke, relevantne i danas, su:
• Nijedna ekonomija nije premala da pokrene sistemski rizik. Čak i zemlje sa malim udelom u BDP-u mogu izazvati lančane reakcije.
• Finansijska povezanost stvara ranjivost. Zajednički kreditori, valutni vezovi i prekogranični tokovi kapitala brzo šire šokove.
• Psihologija tržišta često nadjačava fundamentale. Panika, ponašanje „krda“ i povlačenje iz rizika višestruko uvećavaju zarazu izvan početnog epicentra.

CFD tržišta: novi nepredvidivi faktor

CFD-ovi sve više deluju kao ubrzivači kriza na tržištima u razvoju. Njihova kombinacija poluge, učešća malih investitora i često slabih zaštitnih mehanizama kod kontrapartnera izlaže trgovce i tržišta pojačanim šokovima i nestabilnosti.

Kako CFD-ovi pojačavaju volatilnost tržišta u razvoju

CFD-ovi omogućavaju trgovcima da zauzmu velike pozicije uz mali početni kapital, pa gubici brzo eskaliraju kada dođe do šokova.

Mogućnost kontinuiranog trgovanja, 24/7, znači da krize ne prave pauze, dok mali investitori sa prevelikom polugom često paniče i time dodatno povećavaju volatilnost. Algoritamski sistemi na mnogim CFD platformama mogu pojačati opasne povratne petlje, dodatno ubrzavajući kolebanja cena.

CFD-specifični rizici u krizama na tržištima u razvoju

Na napetim tržištima, korisnici CFD-ova se suočavaju sa brzim marginih pozivima i prinudnim likvidacijama. Insolventnost brokera ili ozbiljna nelikvidnost mogu u potpunosti izbrisati i depozite i pozicije, dok tanki valutni parovi u tržištima u razvoju čine „slippage“ još težim.

Regulatorne reakcije, poput ograničenja trgovanja ili kontrola kapitala, mogu iznenada promeniti pravila usred krize, zatičući trgovce nespremne.

ImplIkacije za portfelje

Trgovci CFD-ovima moraju primenjivati strogu, disciplinovanu kontrolu rizika, stop-loss naloge, pažljivo određivanje veličine pozicija i ograničenu izloženost poluzi. Tokom kriza korelacije se često raspadaju, pretvarajući naizgled diverzifikovane portfelje u koncentrisane rizike.

Ipak, preprodana tržišta mogu otvoriti atraktivne kontrarian prilike, pa je diverzifikacija izvan glavnih valutnih parova posebno važna.



Rani sistemi upozorenja: Čitanje signala

Prepoznavanje rizika pre nego što prerastu u potpune krize ključno je za investitore. Kombinacija fundamentalnih pokazatelja, naprednih alata za praćenje i analitike usmerene na trgovce može pružiti rana upozorenja.

Ključni indikatori koje treba pratiti

Pokazatelji bankarskog sektora, poput rasta nenaplativih kredita i pada kapitalne adekvatnosti, često prethode sistemskim slomovima [26].

Smanjenje deviznih rezervi ukazuje na ranjivost na spoljne šokove, dok pokazatelji održivosti spoljnog duga otkrivaju da li vlade realno mogu da servisiraju obaveze bez bankrota.

Moderni alati za praćenje

Organizacije poput TAC Economics izrađuju kvantitativne procene rizika, identifikujući ranjive ekonomije godinama unapred. Analiza sentimenta u realnom vremenu i CDS spread-ovi daju brže signale, dok praćenje tokova kapitala meri tempo ulaznih i izlaznih stranih ulaganja.

Za CFD trgovce

Učesnicima CFD tržišta potrebni su specijalizovani signali prilagođeni kratkoročnoj volatilnosti. Modeli za prognozu volatilnosti predviđaju nagle promene cena, dok praćenje među-asset korelacija i algoritmi za analizu sentimenta iz vesti signaliziraju kada tržišta naglo menjaju smer.

Odgovori politika i implikacije za tržišta

Šta vlasti mogu da urade

Vlasti mogu smanjiti rizike kriza na tržištima u razvoju preventivnim merama, umesto da reaguju tek nakon što šteta nastane.

Na primer, preventivne mere upravljanja tokovima kapitala (CFM) značajno smanjuju volatilnost deviznog kursa i troškove eksternog finansiranja tokom perioda povlačenja kapitala iz ranjivih tržišta [27].

Slično tome, kontrole kapitala (i na ulaz i na izlaz), swap linije centralnih banaka i regionalna finansijska saradnja mogu ublažiti iznenadne šokove. Stavovi MMF-a u skorije vreme postali su podržavajući prema ovim instrumentima, naročito kada se koriste pre nego što krize u potpunosti izbiju.

Pripremljenost tržišta

Investitori bi trebalo da planiranje za vanredne situacije tretiraju kao rutinu, uključujući stres-testiranje portfelja na scenarije zaraze poput kolapsa valute ili naglih dospeća duga.

Robusne hedžing strategije, naročito za valutni rizik, pomažu u ublažavanju gubitaka kada volatilnost naglo poraste, a istraživanja pokazuju da dinamični hedžing često daje bolje rezultate od statičnog [28].

Upravljanje likvidnošću takođe je ključno, kako bi se obezbedio pristup gotovini ili likvidnoj imovini kada tržišta „zamrznu“.

Investicione strategije u okruženju sklonim krizama

Defanzivno pozicioniranje

U okruženju sklonim krizama investitori bi najpre trebalo da diverzifikuju geografski, izbegavajući prekomernu izloženost ranjivim tržištima u razvoju.

Korišćenje valuta sa statusom „sigurnog utočišta“ (USD, CHF i dr.) i održavanje rezervi likvidnosti su važni. Hedžing valutnog rizika, bilo putem derivata ili kroz strukturu portfelja, može značajno smanjiti volatilnost.

Oportunistički pristupi

Krize takođe stvaraju prilike. Tržišta u razvoju koja trpe kolektivne rasprodaje često postaju preprodana. Ulaganje u problematičan dug, pogrešno procenjene valute ili potcenjena akcijska tržišta može doneti visoke prinose ako se rizici pažljivo kontrolišu.

Strategije trgovanja volatilnošću (npr. kupovina opcija ili volatiliti spread-ovi) postaju unosnije tokom perioda visoke nestabilnosti.

CFD-specifične taktike

Za one koji trguju preko CFD-ova, posebno na EM imovini, rizik mora biti strogo kontrolisan.

To znači smanjivanje poluge tokom rizičnih perioda, korišćenje strategija trgovanja u parovima ili hedžinga radi ublažavanja rizika, primenu sistema za prepoznavanje volatilnih proboja kada se očekuju ekstremna kretanja, kao i automatizaciju zaštitnih naloga (stop-loss i dr.).

Priprema za sledeću krizu

Globalna finansijska stabilnost ostaje krhka, a krize na tržištima u razvoju postaju sve češće i zaraznije. Tehnologija (kroz algoritamsko trgovanje, ETF-ove i društvene mreže) ubrzava prenos šokova, pretvarajući male poremećaje u sistemske događaje.

Za investitore i kreatore politika priprema i budnost više nisu opcija, već temelj opstanka i dugoročnog uspeha. Učenje iz prošlih kriza i proaktivna primena tih lekcija ključni su da se izbegne iznenađenje.