Zamor od sankcija: Zašto rat zapada protiv ruske energije gubi snagu

Kada su 2022. zapadne zemlje uvele ograničenje cene ruske nafte i pokrenule kampanju sankcija, očekivali su brz finansijski slom Kremlja. Više od tri godine kasnije, priča izgleda drugačije.

Rusija se prilagodila, preusmerila tokove nafte i profitirala od stabilnih cena energije. Pojam „umor od sankcija" sve češće opisuje realnost: da li je rat protiv ruske energetike izgubio zamah?

Gde su se sankije Rusiji raspale?



Ograničenje cena ruske nafte

U decembru 2022. G7 i Evropska unija uvele su ograničenje cene ruske sirove nafte koja se izvozi morem na 60 dolara po barelu. Zapadnim brodarskim, osiguravajućim i brokerskim firmama zabranjeno je da učestvuju u transportu tereta prodanog iznad te cene.

U teoriji je mehanizam bio jednostavan. Svaki brod koji prevozi rusku naftu morao je da dostavi potvrdu da pošiljka poštuje ograničenje.

Sistem je ipak brzo počeo da erodira. Tokom 2023. i 2024. Rusija i partneri pronalazili su načine zaobilaženja oslanjajući se na rupe u sprovođenju i slabu međunarodnu koordinaciju.

Istraživanje MIT CEEPR-a pokazalo je da se s pooštravanjem mera brzo širila ruska „flota u senci“, što je Moskvi omogućilo da održi izvoz, pa i da pod određenim uslovima poveća prihode [1].

Najveća slabost ograničenja cene bila je zavisnost od zapadnih pružalaca usluga. Kada su osiguravači, brokeri i prevoznici iz zapadnih zemalja isključeni, pošiljke su prešle na alternativne kanale izvan tog nadzora.

Tako je nastao paralelni, slabo regulisan ekosistem u kome je sprovođenje sankcija postalo gotovo nemoguće.

Kako su brokeri, osiguravači i prevoznici zaobišli pravila

Režim sankcija rusiji počeo je da se urušava iznutra kada su posredničke firme pronašle kreativne načine da zaobiđu ograničenja.

Najrasprostranjenije taktike bile su:

• Promena upravljanja brodovima: Državni prevoznik Sovkomflot predao je upravljanje tankerima trećim firmama sa sedištem u UAE i drugim neutralnim državama kako bi izbegao sankcije.
• Falsifikovanje dokumentacije o ceni: Trgovci i brokeri podnosili su izjave da je nafta prodata ispod 60 dolara, iako je stvarna cena bila viša [2]. Ovakva „prevara sa cenovnim ograničenjem“ dobro je dokumentovana u mediteranskoj trgovini.
• Isključivanje AIS-a na moru: Tankeri često gase transpondere da sakriju rute i luke pristajanja, pa je tačno praćenje izvoza veoma otežano [3].
• Nezapadne mreže osiguranja: Umesto zapadnih osiguravača pojavile su se kompanije iz UAE, Indije, Bahreina i drugih jurisdikcija na koje se G7 mere ne odnose [4].
• Prekrcaji s broda na brod (STS): Nafta se često prebacuje između tankera na otvorenom moru, čime se prekida trag porekla i zamagljuje rusko poreklo tereta.

Kako se Rusija prilagodila sankcijama?

Preusmeravanje izvoza ka aziji

Nakon što je Evropa 2022. zatvorila vrata ruskoj nafti i gasu, Moskva je brzo preusmerila izvoz ka Aziji i učinila Kinu, Indiju i Tursku ključnim energetskim partnerima.

Do 2024. više od 80% ruskog izvoza sirove nafte išlo je ka istoku, u poređenju sa manje od 40% pre rata, prema američkoj Agenciji za energetske informacije (EIA) [5]. Kina je postala najveći kupac, kupuje naftu i LNG po sniženim cenama i širi projekte poput gasovoda Snaga Sibira [6].

Indija, nekada sporedni kupac, danas prerađuje velike količine ruske nafte Urals i prodaje gotove derivate širom sveta, pa i nazad u Evropu [7]. Time se briše granica između sankcionisane i formalno dozvoljene trgovine.

Ovaj zaokret stabilizovao je ruske prihode i preoblikovao globalne rute, učvrstivši veze Rusije sa Azijom i Globalnim Jugom, gde su cena i pouzdanost snabdevanja ispred političkog pritiska sa Zapada.



Izgradnja alternativnih platnih kanala

Kako je pristup zapadnim bankama i SWIFT-u ograničen, Moskva je ubrzala izgradnju alternativnih platnih kanala. Plaćanja u juanima, rupijama i dirhamima sada čine više od 70% spoljnotrgovinskih transakcija, prema Centralnoj banci Rusije.

Ključni mehanizmi su:

• CIPS: Kineska alternativa SWIFT-u koja olakšava trgovinu denominovanu u juanima i direktna poravnanja između banaka.
• SPFS: Ruski domaći sistem koji je povezan sa desetinama banaka u Aziji i na Bliskom istoku.
• Bilateralni valutni dogovori: Posebno sa Indijom i Turskom, koji omogućavaju plaćanja u lokalnim valutama i izbegavanje zapadnog nadzora.

Ovo je primer onoga što ekonomisti nazivaju „paralelnom globalizacijom“: sve gušće mreže nezapadnih država koje razvijaju trgovinu, finansije i logistiku van tradicionalnih zapadnih sistema. Za Rusiju to je i ekonomska lifeline i plan za dugoročnu otpornost na finansijski pritisak Zapada.

Kako su sankcije Rusiji uticale za svetsko energetsko tržište?

Umor od sankcija i uticaj na cene energije

Slabljenje efekta sankcija promenilo je globalnu energetsku ravnotežu. Umesto pada ruskih izvoznih prihoda, preusmeravanje tokova i rast „flote u senci“ održali su snabdevanje nesigurnim i volatilnim [8].

Analitičari Goldman Sachsa procenjuju da neizvesnost oko sprovođenja dodaje oko 10 dolara po barelu na cenu Brenta kao geopolitičku premiju rizika.

Skuplje trgovanje preko sekundarnih kanala oslabilo je tradicionalne mehanizme kontrole cena i stvorilo regionalne razlike i špekulativne distorzije.

Promene ruta, osiguranja i ponašanja trgovaca

Logistika se brzo prilagodila. Produžene rute ka Aziji povećale su troškove prevoza za 20 do 30 procenata, a sve više plovila plovi pod novim zastavama uz polise nezapadnih osiguravača.

Veliki trgovci robom suočavaju se sa manjim posrednicima koji posluju u regulatornim „senkama“, a osiguranje plovidbe na „tamnim“ rutama nosi visoke premije. Kako je rekao jedan trgovac, „sankcije nisu zaustavile naftu, samo su je učinile skupljom i težom za praćenje“.

CFD perspektiva i tržišne prilike

CFD ugovori (ugovori za razliku) omogućavaju trgovcima da spekulišu o ceni nafte bez fizičkog posedovanja robe. Umesto isporuke, profit dolazi iz razlike između ulazne i izlazne cene, bez obzira na to da li tržište raste ili pada.

kako se CFD i energetski trgovci prilagođavaju?

Trenutna nestabilnost na tržištima nafte i gasa stvara dobre uslove za CFD trgovce koji koriste oštre oscilacije cena. Pošto cene reaguju na sankcije, poremećaje u snabdevanju i geopolitičke događaje, CFD instrumenti na Brent, WTI i prirodni gas postaju visokopolugovani alati za spekulaciju.

Fragmentacija likvidnosti proširila je raspon između kupovne i prodajne cene (spread). Zbog toga je korisno kombinovati tehničke signale kao što su momentum i proboji sa makro okidačima poput sankcija i poteza OPEC-a.

Iskusni trgovci prate i korelacije roba i valutnih parova u realnom vremenu radi boljeg tempiranja pozicija.

Upravljanje rizikom i scenariji u uslovima neizvesnosti

Potrebno je biti spreman na velike pokrete. Oštrije sankcije mogle bi da podignu Brent iznad 90 do 95 dolara po barelu, dok bi njihovo delimično ublažavanje moglo da spusti cene ka 70 do 80 dolara.

Hedžing preko opcija, svopova ili inverznih deviznih ekspozicija pomaže u ograničavanju rizika. Višedimenzionalni okvir upravljanja rizikom, sa metrikama volatilnosti kao što je ATR (Average True Range) i stres testovima, ostaje neophodan.

Rani signali kao što su kineska tražnja za uvozom, promene kvota OPEC+ i iznenađenja u američkim zalihama mogu najaviti promenu trenda. Suština je u brzini reakcije, hvatanju prilika kada volatilnost skoči i smanjenju izloženosti kada se tržište okreće.

Budućnost sankcija Rusiji i energetske politike

Tri godine od početka energetskog nadmudrivanja sve je više pitanja o stvarnoj svrsi sankcija. Rano uverenje da će ograničenja cena i zabrane izvoza slomiti rusku ekonomiju izbledelo je pred umorom od sankcija i prazninama u sprovođenju.

MMF beleži da mere ograničavaju pristup zapadnim finansijama, ali nisu izazvale kolaps [9]. Umesto toga, podstakle su fragmentaciju tržišta i jačanje nezapadnih saveza.

Zapadne vlade su pred dilemom. Strože sprovođenje može da povisi globalne cene, a popuštanje šalje signal povlačenja. Analitičari iz Brookingsa zagovaraju pametnije, ciljane mere i stroži nadzor posrednika, umesto širokih embarga koji potresaju tržišta [10].

Budućnost energetske politike i globalnog preusmeravanja

Doba sankcija promenilo je globalnu energetsku politiku i nateralo Zapad da ubrza diverzifikaciju i zelenu tranziciju. EU ubrzava projekte obnovljivih izvora kako bi smanjila uvoznu zavisnost, a SAD šire izvoz LNG-a i jačaju otpornost lanaca snabdevanja.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da će te promene trajati godinama, pa će tržišta ostati volatilna i podeljena.

Dugoročni ishod možda neće biti izolacija Rusije, već uspon multipolarnog energetskog sistema koji oblikuju nove trgovačke rute, pragmatični savezi i slabija zapadna kontrola nad globalnim tokovima energije.

Sankcije nisu zaustavile naftu, već su promenile pravila igre

Sankcije su pre svega preusmerile tokove i podigle troškove, ali nisu zaustavile rusku energiju. Flota u senci, STS transferi, nezapadno osiguranje i plaćanja u juanu, rupiji i dirhamu stvorili su paralelni ekosistem. Tržište je i dalje snabdeveno, ali je skuplje i neprozirnije.

Za kreatore politika fokus treba da pređe sa širokih zabrana na precizno sprovođenje prema posrednicima, bolji međunarodni nadzor STS operacija i dokumentacije, uz ubrzanje diverzifikacije, LNG-a i zelene tranzicije.

Za trgovce volatilnost ostaje prilika samo uz strogo upravljanje rizikom. Pratiti sankcije, poteze OPEC+, kinesku potražnju i američke zalihe. Verovatniji ishod je trajniji multipolarni energetski poredak, a ne izolacija Rusije.