Нафта и криза у Хормузу: зашто цена барела расте и шта то значи за Србију

Крајем фебруара 2026. године, координисани америчко-израелски ваздушни удари на Иран покренули су ланчану реакцију која је за свега неколико дана преобликовала светско тржиште енергије.

Иран је одговорио затварањем Хормушког мореуза, уског пролаза кроз који свакодневно прође око 20 милиона барела нафте, што представља петину глобалне поморске трговине овим ресурсом.

За Србију, земљу која увози готово сву сирову нафту коју прерађује, ово није далека геополитичка прича. Ово је питање колико ћемо плаћати гориво на пумпи следеће недеље.

» Погледај прогнозу цене нафте за наредни месец

Шта се дешава у Хормушком мореузу?

Хормушки мореуз је водени пролаз широк свега 34 километра на најужем делу, који повезује Персијски залив са отвореним морем. Кроз њега пролази око 20% светске поморске трговине нафтом, као и огроман део глобалне трговине течним природним гасом (LNG).

Када је 28. фебруара 2026. почела операција „Epic Fury", Исламска револуционарна гарда Ирана је 2. марта званично објавила да је мореуз затворен и да ће сваки брод који покуша да прође бити нападнут.

Од тада, трговачки бродски саобраћај кроз мореуз практично је стао. Према подацима аналитичке компаније Vortexa, већ 1. марта је број танкера пао на само четири (од просечних 24 дневно), од чега су три пловила под иранском заставом.

Осигуравајућа друштва су повукла ратно осигурање, чиме је економски ризик постао неподношљив за бродовласнике. Иако мореуз формално није физички блокиран, ефекат је исти: нафта не пролази.

Иран је 5. марта саопштио да ће мореуз остати затворен само за бродове из САД, Израела и њихових западних савезника. Турски, индијски и поједини саудијски бродови успели су да прођу. Али за већину глобалне трговачке флоте, пролаз остаје недоступан.

Цена барела нафте: од 70 до преко 120 долара

Реакција тржишта била је тренутна и драматична. Цена референтне нафте типа Brent скочила је за 8% само 2. марта, а 8. марта је први пут после четири године пробила границу од 100 долара по барелу, достигавши врхунац од 126 долара.

Данас, 23. марта, Brent се продаје по цени од 101,44 долара по барелу, уз огромну волатилност: само данас је током дана цена варирала између 91,89 и 109,68 долара.

Goldman Sachs је значајно подигао своју прогнозу и сада очекује просечну цену Brent-а од 110 долара у марту и априлу.

Аналитичари банке упозоравају да ако проток кроз Хормуз остане на 5% нормалних нивоа наредних десет недеља, дневне цене Brent-а могу надмашити историјски рекорд из 2008. године.

Wood Mackenzie каже да цена од 150 долара може бити остварива у кратком року, док цена од 200 долара „није изван оквира могућег" у 2026. години. Сам Иран је упозорио да свет треба да се припреми за нафту од 200 долара по барелу.

» Прочитај како функционише увоз нафте у Србију 

Зашто је ово највећи поремећај снабдевања у историји

Међународна агенција за енергетику (IEA) описала је ову кризу као „највећи изазов глобалне енергетске безбедности у историји". То није претеривање.

Производња нафте у Кувајту, Ираку, Саудијској Арабији и УАЕ пала је за најмање 10 милиона барела дневно до 12. марта, јер произвођачи без могућности извоза немају куда да складиште нафту и морају да затворе бушотине.

За разлику од нафтног ембарга из 1973. године, који је погодио само нафту, ова криза истовремено погађа и тржиште течног природног гаса. Катар, највећи светски извозник LNG-а, прогласио је вишу силу (force majeure) на свим извозним уговорима.

Израелски удар на иранско гасно поље Јужни Парс 18. марта додатно је заоштрио ситуацију, изазивајући иранске нападе на енергетску инфраструктуру у суседним државама.

Државе чланице IEA одлучиле су да пусте рекордних 400 милиона барела нафте из стратешких резерви. Али та количина покрива свега 20 дана нормалног протока кроз Хормуз. То је привремени лек, не решење.

Сазнај више о нафти:

• Како функционише увоз сирове нафте у Србији?
• Која је разлика између брент и WTI нафте?
• Која су највећа налазишта нафте у Србији?
• Какву улогу игра експлоатација нафте у Војводини?
• Како да инвестирам у сирову нафту?

Како криза погађа Србију?

Цене горива на пумпама

Утицај се већ осећа на сваком бензинском точку у земљи. Председник Србије Александар Вучић саопштио је 20. марта да ће дизел поскупети за четири динара (на 212 динара), а бензин за два динара (на 188 динара).

Поређења ради, почетком марта евродизел је коштао 203 динара, а бензин 184 динара. Ако се има у виду да је још крајем фебруара евродизел био још јефтинији, ради се о скоку који грађани директно осећају у новчанику.

Хрватска је, као пример из региона, већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел, што је у динарској противвредности значајно поскупљење.

» Сазнајте разлике између нафте и злата за ваше инвестирање

Снабдевање и НИС

Србија се суочава са специфичним двоструким притиском. Поред глобалног скока цена нафте, Нафтна индустрија Србије (НИС) послује под америчким санкцијама због руског већинског власништва.

Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) продужила је оперативну лиценцу за НИС до 17. априла 2026, омогућавајући компанији да настави увоз и прераду нафте у рафинерији у Панчеву.

Ова рафинерија је кључна за домаће тржиште горива. Сирова нафта до ње стиже преко хрватског терминала Омишаљ и JANAF нафтовода, углавном из Ирака. Тај терминал снабдева не само НИС, већ и рафинерије у Мађарској и Словачкој.

Паралелно, у току су преговори између Газпромњефта и мађарског MOL-а о преузимању руског удела од 56,15% у НИС-у. Исход тих преговора одредиће дугорочну будућност енергетске безбедности Србије.

Стратешке резерве и одговор државе

Вучић је истакао да Србија располаже „највишим" резервама нафте и гаса и да је сваку кризу „дочекала боље од других".

Влада је смањила акцизе за 20% и донела одлуку да пусти 40.000 тона евродизела из резерви. Поред тога, Србија има 441 милион кубних метара гаса у складишту у Банатском Двору и додатних 146,2 милиона кубних метара у Мађарској.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, Томислав Мићовић, међутим упозорава: само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја, и не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође.

» Истражи наш водич улагање у нафту 

Шира слика: Европа и глобална економија

Србија није усамљена. Криза погађа читав континент. Европа је почела 2026. годину са историјски ниским залихама гаса (процењеним на 30% капацитета после хладне зиме 2025/2026), а холандски TTF гасни бенчмарк готово се удвостручио до преко 60 евра по мегават-часу средином марта.

Европска централна банка је 19. марта одложила планирано снижавање каматних стопа, подигла прогнозу инфлације и снизила прогнозу раста БДП-а. Аналитичари упозоравају да енергетски интензивне економије стоје пред ризиком техничке рецесије ако поморска блокада потраје кроз летњу сезону допуњавања резерви.

За земље попут Србије, комбинација скупље нафте, скупљег гаса и раста цена транспорта значи додатни инфлаторни притисак у тренутку када је фискални простор већ ограничен.

UNCTAD упозорава да растући трошкови енергије, транспорта и хране могу оптеретити јавне финансије и повећати притисак на буџете домаћинстава у земљама у развоју.

» Истражи разлику између Brent и WTI сирове нафте

Шта даље?

Данас, 23. марта, ситуација је и даље крајње неизвесна. Председник Трамп је 21. марта издао ултиматум Ирану да „потпуно и без претњи" отвори Хормушки мореуз у року од 48 сати, претећи ударима на иранске нуклеарне постројења.

Затим је данас објавио да су САД и Иран водили „веома добре и продуктивне разговоре" о решавању непријатељстава и наредио одлагање удара на иранску енергетску инфраструктуру. Иран је, међутим, негирао да се било какви преговори воде.

Цена Brent-а је на ову вест данас пала преко 13% у једном тренутку, а потом се опоравила на око 104 долара. Овакве осцилације указују да тржиште тренутно функционише по логици наслова: свака изјава помера цене за десетак долара горе или доле.

Федерална резервна банка Даласа моделирала је три сценарија: ако се мореуз поново отвори у трећем кварталу 2026, просечна цена WTI нафте у другом кварталу била би око 98 долара, а глобални раст БДП-а би пао за 2,9 процентних поена.

Ако поремећај траје два квартала, годишњи глобални раст пада за 0,3 процентна поена. Ако потраје три квартала, пад износи 1,3 процентна поена.

Шта грађани Србије могу очекивати?

Тешко је давати прецизне прогнозе у ситуацији која се мења из сата у сат. Али неколико ствари је извесно.

• Прво, цене горива ће остати повишене барем наредних неколико недеља, без обзира на исход дипломатских разговора, јер глобално тржиште нафте не реагује тренутно на политичке договоре.
• Друго, притисак на цене прехрамбених производа и транспорта расте, јер скупља нафта повећава трошкове логистике.
• Треће, стабилност снабдевања кроз НИС и JANAF нафтовод зависи и од исхода преговора о власничкој структури НИС-а и од продужетка OFAC лиценце после 17. априла.

Мићовић најбоље сумира ситуацију: „Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског мореуза постојала је и током ирачко-иранског рата, али никада није реализована. Сада јесте.

Испробај трговање CFD-овима нафте

Откриј једноставност трговања уз Kapital RS! 🚀 Отвори пробни рачун и тргуј у реалном времену са виртуелним новцем, без ризика.

Отвори пробни рачун