Šta se zaista događalo na berzi pre 11. septembra?

Moguće je da su finansijska tržišta „osetila“ ono što svet još nije znao. Nekoliko dana pre tragičnih događaja 11. septembra 2001. godine, na tržištima opcija i akcija primećeni su obrasci trgovanja koji su izgledali, blago rečeno, neuobičajeno.

Da li su bili slučajnost, intuicija investitora ili signal da je neko znao više nego što bi trebalo?

U nastavku analiziramo:

• šta se zapravo dogodilo na tržištima,
• kako su reagovale institucije,
• i zašto pitanje „ko je znao?“ i dalje nema jasan odgovor.

Kada su se pojavili prvi signali?

U nedeljama koje su prethodile 11. septembru 2001, zabeležena je povećana aktivnost na tržištu put opcija, finansijskih instrumenata koji donose dobit kada vrednost akcije pada.

Nekoliko akademskih studija, među kojima je i rad Allena M. Poteshmana (2006), pokazalo je da su se neposredno pre napada kupovale neuobičajeno velike količine put opcija, posebno za kompanije iz avio-industrije [1].

Druga analiza (Wong, Thompson i Teh, 2011) utvrdila je da je postojala statistički značajna abnormalnost u trgovanju indeksnim opcijama S&P 500 [2].

Kako su reagovale institucije?

Regulatorna tela poput Securities and Exchange Commission (SEC) odmah su pokrenula istrage i detaljno pregledala trgovanje u danima pre napada. Iako su analizirani brojni nalozi i profiti, zvanični izveštaji nisu pronašli direktnu vezu između trgovanja i unapred znanja o napadu.

Mnogi podaci i dalje su poverljivi, a identiteti trgovaca koji su ostvarili neuobičajene profite nikada nisu javno objavljeni.

Zašto tema i dalje izaziva sumnju?

Postoji jasna razlika između anomalije i dokaza. Iako podaci ukazuju na neobične obrasce, nijedna istraga nije potvrdila da je neko trgovao sa informacijama unapred.

Zato pitanje i dalje ostaje otvoreno: da li tržišta ponekad intuitivno reaguju na nadolazeći događaj, ili tek naknadno pridajemo smisao slučajnim pokretima u podacima?

Ključni pojmovi za razumevanje tržišnih „signala“

Da bi se razumelo šta su ti signali zapravo značili, potrebno je poznavati osnovne finansijske pojmove:

• Put opcija: pravo da se proda akcija po unapred određenoj ceni. Dobitak se ostvaruje ako vrednost akcije padne.
• Call opcija: pravo da se kupi akcija po dogovorenoj ceni. Dobitak ako vrednost raste.
• Open interest: broj aktivnih opcija koje nisu zatvorene. Nagli porast može signalizirati veliko interesovanje.
• OTM / ATM / ITM: oznake koje pokazuju koliko je opcija „u igri“ u odnosu na tržišnu cenu.

Kada neko kupi veliki broj put opcija za aviokompaniju neposredno pre tragedije, to postaje signal koji privlači pažnju regulatora.

Istraživački tragovi i sektori pod lupom

Avio-kompanije

Najviše pažnje privukle su United Airlines i American Airlines. Pred 11. septembar zabeležen je nagli rast kupovine put opcija na njihove akcije, što je izgledalo kao očekivanje negativnog događaja.

Finansijske institucije

Slični obrasci identifikovani su i u bankarskom i osiguravajućem sektoru, iako nije pronađena jasna veza sa konkretnim napadima.

Akademska istraživanja

• Poteshman (2006): ističe neuobičajeno visok nivo kupovine put opcija [1].
• Wong, Thompson & Teh (2011): potvrđuju anomalije u indeksnim opcijama [2].
• Chesney, Crameri & Mancini (2015): ukazuju da slične anomalije prate i druge velike ekonomske događaje [3].

Zvanične istrage i otvorena pitanja

Američke i međunarodne agencije pregledale su obimne baze transakcija i zaključile da nema dokaza o direktnom insajderskom trgovanju u vezi sa napadom.

Ipak, nekoliko pitanja ostaje bez odgovora:

• Zašto deo nalaza nije javno objavljen?
• Kako su tadašnji sistemi nadzora reagovali u realnom vremenu?
• Da li bi današnje tehnologije ranije otkrile isti obrazac?
• Šta to govori o ograničenjima finansijskog nadzora?

Današnji kontekst: savremenije tržište, složeniji izazovi

Od 2001. godine tržišta su postala znatno sofisticiranija, a regulatori opremljeniji za praćenje anomalija. Alati poput algoritamskog nadzora, analitike velikih podataka i veštačke inteligencije omogućavaju brže prepoznavanje sumnjivih obrazaca.

Ipak, globalizacija i obim informacija čine praćenje sve zahtevnijim. Današnji sistemi mogu registrovati više podataka nego ikada ranije, ali i dalje postoji prostor da neobični obrasci prođu ispod radara.

Šta nam tržišni signali pre 11. septembra zapravo govore?

Tržište je pokazalo neobične obrasce neposredno pre napada 11. septembra 2001. godine. Analize potvrđuju da je aktivnost na opcijama bila znatno iznad proseka. Ipak, nijedna istraga nije dokazala da je neko imao sigurno predznanje o napadu.

Moguće je da su anomalije bile slučajnost, a moguće i da su odražavale nesvesnu kolektivnu intuiciju tržišta. Ovaj slučaj ostaje važna lekcija: tržišta ponekad mogu „naslutiti“ dolazak krize, ali granica između predosećaja i informisanog delovanja ostaje tanka, nejasna i vredna stalnog istraživanja.