Cene zlata i srebra: 7 faktora koji stvaraju razlike

Cene zlata i srebra na globalnom tržištu oblikuju se pod uticajem brojnih faktora, od ekonomskih i geopolitičkih događaja, preko odnosa ponude i potražnje, do valutnih kurseva i ponašanja centralnih banaka.

Iako su oba metala plemenita i često se posmatraju kao sredstva za očuvanje vrednosti, njihova tržišna dinamika, volatilnost i uloge u ekonomiji značajno se razlikuju.

Kao investitor, moraš da razumeš ove razlike ako želiš da doneseš promišljene odluke o ulaganju. To će ti pomoći da pravilno interpretiraš tržišno kretanje, efikasnije upravljaš rizikom i imaš stabilniji portfolio.

» Isprobaj trgovanje cenama zlata i srebra uz pomoć probnog naloga

Veličina i likvidnost tržišta zlata i srebra

Godišnja proizvodnja i vrednost

Srebro se proizvodi u znatno većim količinama nego zlato, ali po manjoj vrednosti po toni. S obzirom na to da srebro ima veću proizvodnju, njegov tržišni uticaj je nadmoćniji, ali je i njegova vrednost po unci niža.

S druge srane, vrednost godišnje proizvodnje zlata višestruko nadmašuje srebro. Iako je srebro najkorisniji plemeniti metal, zlato ima veću tržišnu kapitalizaciju zahvaljujući njegovoj ulozi kao sigurne imovine za investicije i centralne banke.

Srebro se u većoj meri koristi u industriji, što utiče na njegove oscilacije u ceni. Međutim, globalna vrednost tržišta zlata daleko prevazilazi vrednost srebra, čineći zlato dominantnim metalom u investicionim i ekonomskim prilikama.

» Pogledaj prognozu cene zlata za naredni mesec

Dnevni obim trgovine zlata i srebra

Dnevni obim trgovine za zlato i srebro na globalnom tržištu pokazuje značajnu razliku u finansijskoj likvidnosti. Tržište zlata je mnogo likvidnije, sa većim količinama trgovine i stabilnijim cenama.

Prema LBMA, u februaru 2025. godine, obim trgovine zlata porastao je za 13,4% na 20 miliona unci, dok je vrednost trgovine dostigla 57,9 milijardi dolara [2]. Obim trgovine srebra porastao je za 17,2% na 280,5 miliona unci, dok je vrednost trgovine dostigla 9 milijardi dolara.

» Pogledaj listu najboljih plemenitih metala za investiranje ove godine

Kretanje cene zlata i srebra kroz istoriju

Cene zlata i srebra su tokom istorije bile podložne promenama, ali su u većini slučajeva bile relativno stabilne zahvaljujući državnim kontrolama. U rimskom carstvu, odnos između zlata i srebra bio je postavljen na 12:1, a tokom srednjeg veka varirao je između 9:1 i 12:1 [3].

Kasnije, 1792. godine, SAD je zakonski fiksirala odnos na 15:1. Međutim, 20. vek je doneo značajne promene, posebno nakon otkrića srebra u Americi, ukidanja zlatnog standarda i državnih intervencija.

Na primer, 1934. godine, kada je predsednik Ruzvelt povećao cenu zlata, odnos između zlata i srebra drastično je porastao, dostigavši 98:1 do 1939. godine.

Posle Drugog svetskog rata, odnosi su se stabilizovali uz Bretton Woods sporazum, ali su promene ponovo postale značajne u sedamdesetim godinama kada je zlatni standard potpuno napušten.

U poslednjim decenijama, odnos cene zlata i srebra se kretao uglavnom između 50:1 i 70:1, ali je zabeležen i ekstremni skok na 125:1 tokom pandemije 2020. godine. Ova dešavanja ukazuju na velike promene u tržišnim uslovima i percepciji vrednosti plemenitih metala.

7 faktora koji utiču na razliku u ceni zlata i srebra

1. Ekonomski pokazatelji

Globalne ekonomske krize, inflacija i promene kamatnih stopa značajno utiču na cene zlata i srebra. Na primer, kada su kamatne stope niske, oportunitetni trošak držanja zlata i srebra opada, pa oni postaju atraktivniji za ulaganje.

Suprotno tome, više kamatne stope povećavaju atraktivnost investicija koje donose prinos, što smanjuje potražnju za plemenitim metalima. Zlato se u nestabilnim ekonomskim uslovima često posmatra kao "sigurna luka", dok se srebro dodatno oslanja na industrijsku potražnju.

2. Geopolitički događaji

Globalni događaji poput pandemija, ratova, političkih kriza ili finansijskih kolapsa imaju snažan i često trenutni uticaj na cene zlata i srebra. Ovakvi događaji narušavaju poverenje u tržišta, valute i stabilnost, zbog čega investitori traže sigurnost u „tvrdim“ oblicima imovine.

Pandemija COVID-19 (2020):

Tokom početka pandemije, zlato je dostiglo rekordne vrednosti u avgustu 2020. (preko 2.060 USD po unci), jer su investitori bežali iz rizičnih sredstava.

Srebro je takođe doživelo veliki rast, sa oko 12 USD po unci u martu na preko 29 USD do avgusta. Zahvaljujući rastu interesovanja za čuvanje vrednosti, ali i očekivanjima o oporavku industrijske proizvodnje.

Finansijska kriza (2008–2009):

U prvim mesecima kraha finansijskih tržišta, cene zlata i srebra su na kratko pale usled „likvidacionih pritisaka“, kada su investitori prodavali imovinu da bi pokrili gubitke. Međutim, već tokom 2009. i 2010. godine, zlato je dostiglo više od 1.900 USD po unci 2011, jer je postalo zaštita od štampanja novca i inflacije.

Srebro je pratilo ovaj trend, dostigavši svoj vrhunac 2011. (~49 USD po unci), što je bio jedan od najbržih skokova u istoriji metala.

Rat u Ukrajini (2022):

Inicijalno, cene zlata su porasle zbog povećane geopolitičke nesigurnosti, straha od recesije i poremećaja u lancima snabdevanja. Srebro je takođe imalo koristi, ali uz više oscilacija, jer je istovremeno trpelo pad industrijske tražnje u Evropi.

3. Ponuda i potražnja

Srebro ima znatno širu industrijsku primenu od zlata, naročito u elektronici, medicini i proizvodnji solarnih panela. Zbog toga je njegova cena osjetljivija na promene u industrijskoj aktivnosti.

Porast industrijske potražnje može značajno podići cenu srebra, dok ekonomski padovi često negativno utiču. Cena zlata na berzi je stabilnija, jer većinu njegove potražnje čine investicije i kupovina nakita.

4. Valutni kursevi

Zlato i srebro se kotiraju u američkim dolarima, što znači da vrednost dolara direktno utiče na njihove cene. Slabiji dolar čini plemenite metale jeftinijim za kupce u drugim valutama, povećavajući potražnju i podižući cene.

S druge strane, jači dolar često snižava cene metala jer ih čini nepristupačnim na globalnom tržištu.

» Zaradi trgujući CFD-ovima valutnih parova

5. Ponašanje investitora i spekulacija

Cene zlata i srebra često se menjaju pod uticajem spekulacija, tržišnog sentimenta i očekivanja. Velike kupovine ili prodaje, naročito putem ETF-ova koji drže značajne količine metala, mogu izazvati brze oscilacije cena.

Očekivanja u vezi sa ekonomskim pokazateljima, kamatnim stopama ili geopolitičkim događajima često unapred oblikuju ponašanje investitora.

6. Tehnološki napredak

Napredak u tehnologiji eksploatacije i prerada plemenitih metala mogu povećati efikasnost i ponudu, što snižava cene. S druge strane, tehničke ili infrastrukturne prepreke, kao i stroži ekološki propisi, mogu usporiti proizvodnju i podići cene zbog smanjene ponude.

7. Politike centralnih banaka

Centralne banke imaju značajan uticaj na tržište zlata i srebra kroz svoje politike. Kupovina i prodaja zlatnih rezervi direktno utiču na ponudu i potražnju.

Takođe, monetarne mere poput kvantitativnog popuštanja ili pooštravanja monetarne politike oblikuju makroekonomske uslove koji utiču na tražnju za plemenitim metalima kao zaštitom od inflacije.

Cene zlata i srebra: Prognoze i budući trendovi

• Globalni ekonomski faktori kao što su inflacija, kamatne stope, i geopolitičke napetosti mogu značajno uticati na cene zlata i srebra. Analitičari prognoziraju da bi se ove cene mogle kretati u zavisnosti od fiskalnih i monetarnih politika država širom sveta.
• Inflacija može podstaći porast cena zlata kao zaštite od gubitka vrednosti novca, dok geopolitička nesigurnost povećava potražnju zlatom i srebrom.
• Prilike za ulaganje se mogu javiti tokom ekonomske nesigurnosti, dok rizici uključuju visoku volatilnost srebra i potencijalno smanjenje industrijske potražnje.

» Saznaj šta je 585 zlato i koliko vredi

Investiranje u srebro i zlato: Saveti za početnike

Za početnike koji žele da ulože u zlato ili srebro, preporučuje se da započnu sa fizičkim oblicima ovih metala, kao što su kovanice i poluge, jer oni omogućavaju direktnu kontrolu nad investicijom.

Alternativno, ETF-ovi (fondovi koji prate cenu metala) nude jednostavniji način izlaganja bez potrebe za skladištenjem fizičkog metala. Važno je da razumeš svetsku berzu i koristiš realnu tržišnu cenu (spot price) pri proceni vrednosti metala, kako bi doneo informisane odluke [4].

Diversifikacija portfolija pomoću plemenitih metala može se ostvariti kombinovanjem fizičkih metala, ETF-ova i rudarskih akcija.

Fizički metali i ETF-ovi pružaju osnovnu izloženost, dok rudarske akcije omogućavaju ulaganje u kompanije koje se bave vađenjem i obradom metala, često nudeći veće prinose.

Takođe, važno je uravnotežiti udeo plemenitih metala u portfoliju sa drugim klasama imovine, kako bi se povećao potencijal rasta i smanjio rizik [5].

» Saznaj kako da diverzifikuješ svoj portfolio i zaštitiš se od gubitaka

Zlato, srebro i tvoj sledeći potez na tržištu

Razlike između zlata i srebra nisu samo u boji ili vrednosti po unci, one odražavaju fundamentalno različite uloge koje ovi metali igraju u globalnoj ekonomiji i investicionim strategijama.

Zlato nudi veću stabilnost, veću likvidnost i jaču zaštitu u kriznim vremenima, dok srebro pruža priliku za više prinose, ali uz veće oscilacije i zavisnost od industrijskih ciklusa.

Investitori koji razumeju ove razlike mogu preciznije definisati svoje ciljeve i izabrati optimalnu strategiju za ulaganje , bilo da se odluče za konzervativni pristup zasnovan na zlatu, dinamičniji pristup sa većim udelom srebra, ili diverzifikaciju kroz kombinaciju oba metala.

Ako želiš podršku regulisane investicione platforme, Kapital RS posluje pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije.

Na raspolaganju su ti stručno istraživanje i analize tržišta plemenitih metala, kao i jednostavno trgovanje zlatom i srebrom direktno na platformi. Osiguraj svoj kapital i iskoristi stabilnost zlata i potencijal srebra—poseti Kapital.rs i definiši svoju strategiju ulaganja već danas.