Trgovinski rat Amerike i Kine: Kako je ekonomski sukob oblikovao globalna tržišta

U avgustu 2019. godine, nakon samo jednog tvita Donalda Trampa o „manipulaciji valutom“, Dow Jones indeks potonuo je za gotovo tri procenta u jednom danu. U istom trenutku, dok su ljudi pokušavali da shvate šta se dešava, mašine su već bile u akciji.

Algoritmi visokofrekventne trgovine prepoznali su signal i počeli da kupuju i prodaju u milisekundama, pretvarajući političku retoriku u profit.

Trgovinski rat Amerike i Kine, započet 2018. godine, nije samo preoblikovao geopolitiku i globalne lance snabdevanja, postao je i finansijska gozba za one koji su se snalazili u haosu.

Kratka hronologija trgovinskog rata Amerike i Kine

Sve je počelo u januaru 2018, kada je Vašington uveo prve tarife na kinesku robu. Već u julu iste godine, Kina je odgovorila kontramerama, i trgovinski rat Amerike i Kine ušao je u novu fazu, stvarajući neizvesnost koja je svakog meseca menjala pravila igre.

Avgust 2019. obeležio je haos kada je jedan Trampov tvit izazvao paniku, dok je januar 2020. doneo potpisivanje „Faze jedan“ sporazuma, koji je privremeno smirio tenzije.

Za tržišta, to je značilo vožnju rolerkosterom, jer politika nikada nije bila predvidiva, a brzina promena nadmašivala je mogućnost da se racionalno isprate posledice.

Dobrodošli u igralište predatora

U okruženju koje karakteriše nepredvidiva volatilnost i politička nesigurnost, profit ostvaruju oni koji najbolje koriste brzinu i tehnologiju. „Predatorski trgovci“ obuhvataju visokofrekventne trgovce (HFT), kvantitativne hedž fondove i operatere tamnih bazena (Dark Pools).

Njihova snaga leži ne u preciznijim prognozama tržišta, već u sposobnosti da deluju brže od ostalih učesnika. Fragmentisanost tržišta i netransparentnost omogućavaju im da identifikuju i iskoriste prilike koje prosečni investitor ne vidi, pretvarajući haos u priliku za profit.

Tehnike tržišne eksploatacije

Strategije koje su koristili već su dobro poznate stručnjacima:

• Latentna arbitraža: Gde se iskorišćava razlika u vremenu prenosa informacija između različitih berzi.
• „Spoofing“: Odnosno postavljanje i brzo povlačenje lažnih naloga da bi se stvorio utisak potražnje ili ponude.
• Volatilna arbitraža: Podrazumevala kupovinu imovine tokom perioda smirivanja tržišta i prodaju tokom talasa panike, maksimizirajući profit iz kratkoročnih fluktuacija cena.
• „Pingovanje“ tamnih bazena: Kako bi se otkrili veliki institucionalni nalozi i preduhitrilo njihovo izvršenje.

Sve to omogućilo je da se zarada generiše na talasima panike i euforije koje su političke odluke proizvodile iz dana u dan.

Uticaj u stvarnom svetu: Kada je kod nadjačao oprez

Studija slučaja 1: Avgust 2019 tweet i tržišni pad

Kada su poruke o „valutnoj manipulaciji“ i najave daljih tarifa zadesile tržište, indeksi su veliki deo dana izgubili oko 3%, događaji su pokazali koliko brzo sentiment i likvidnost mogu nestati i kako to postaje prilika za one koji su sposobni da deluju u milisekundama.

Studija slučaja 2: Flash crash i ponašanje algoritama

Algoritmi koji masovno povlače likvidnost ili šalju naloge u stotinama hiljada poruka mogu izazvati nagle „flash“ padove; istorija ima primere gde je automatizovana trgovina pogoršala i ubrzala padove, a regulatorni odgovori su kasnili u odnosu na brzinu događaja.

Studija slučaja 3: Januar 2020, „Faza jedan“

Smanjenje političke neizvesnosti (barem privremeno) smanjilo je volatilnost, ali igrači koji su bili već „unutar“ prednosti (tehnološki i informacijski) brzo su pretvorili povratak poverenja u konsolidiranu zaradu.

Nevidljiva trka u naoružanju

Iza svega se krije svojevrsna nevidljiva trka u naoružanju. Berze su godinama dozvoljavale firmama da svoje servere smeste tik uz njihove, što donosi prednost od nekoliko milisekundi u odnosu na konkurente.

Paralelno s tim, kvant fondovi razvijali su sisteme mašinskog učenja sposobne da analiziraju stotine naslova vesti i objava na društvenim mrežama u realnom vremenu.

Algoritmi ne samo da trguju akcijama, već simultano ulaze u valutne i robne pozicije, koristeći međusobne korelacije koje se menjaju onog trenutka kada stigne nova politička poruka.

Ko je izgubio?

Naravno, svaki predator ima i plen. Institucionalni investitori suočavali su se s većim troškovima i sporijom realizacijom naloga, dok su mali ulagači uglavnom kasno reagovali i često beležili gubitke.

Regulacija nije uspela da isprati nivo tehnološke sofisticiranosti. Iako su američki nadzorni organi poput CFTC-a i SEC-a kaznili niz firmi zbog manipulativnih praksi poput spoofinga, efekat je bio ograničen u poređenju sa zaradama koje su već bile ostvarene.

Globalni efekti

Strategije koje su američki trgovci primenjivali tokom trgovinskog rata brzo su se proširile i na druga tržišta, uključujući evropske i azijske berze, ali i tržišta u razvoju.

Algoritamske tehnike korišćene za eksploataciju volatilnosti sada su se primenjivale i na trgovinu valutama, što je stvorilo dodatne rizike u sredinama gde je tržišna infrastruktura slabija i regulacija nedovoljna.

Najugroženija tržišta bila su upravo ona koja nisu imala adekvatnu tehničku i pravnu podršku da se odupru sofisticiranim algoritamskim strategijama, što je dodatno produbilo globalnu neravnotežu u trgovini i finansijama.

Strukturni problemi tržišta

Trgovinski rat je jasno pokazao koliko su globalna tržišta fragmentisana i koliko neujednačena dostupnost informacija omogućava prednost određenim učesnicima.

Razine regulacije se razlikuju od tržišta do tržišta, a rupe u zakonodavstvu omogućavaju predatorima da maksimalno iskoriste svaki nesklad u protoku informacija.

Iako su nadzorni organi poput CFTC-a i SEC-a povremeno izricali kazne firmama koje su koristile manipulativne prakse, efekat tih mera bio je minimalan u poređenju sa profitima koje su kompanije već ostvarile, što dodatno naglašava strukturnu ranjivost tržišta i ograničenu efikasnost regulatornog nadzora.

Veliko pitanje: Mogu li tržišta preživeti sledeću krizu?

Trgovinski rat je bio „proba“ za alatke koje algoritmi i HFT koriste u drugim vrstama šokova, izbori, promene kamatnih stopa, geopolitički eventi. Da bi tržišta bila otpornija, potrebno je:

• Smanjiti informacione asimetrije: Bolji pristup real-time referentnim cenama, transparentniji reporting tamnih bazena, limitiranje tehnika koje dovode do „latency tax“.
• Tehnička regulacija: Striktna pravila protiv spoofinga i stroži nadzor algoritamskog ponašanja (kill switches, audit logovi, testiranje algoritama). Regulatorske akcije poslednjih godina idu u tom pravcu (CFTC/SEC slučajevi). 
• Infrastrukturne reforme: Razmišljanje o dizajnu tržišta koji smanjuje prednost fizičke blizine (npr. nasumični minimalni latencijski „delay“ ili ubrzani centralizovani mehanizmi cena).
• Strategija biznisa i otpora šokovima: Kompanije i investitori moraju graditi strategije za „trade battles“: diversifikacija lanaca snabdevanja, hedging valutnih i tarifa rizika i priprema za periodične skokove volatiliteta (delom prema preporukama i analizama poslovnih saveta kao u HBR-u).

Moderna tržišta, drevni instinkti

Moderna tržišta se možda temelje na sofisticiranim kodovima, ali dinamika predator-plen ostaje ista kao u prošlosti. Razlika je samo u tome što je sve brže, hladnije i digitalno.

Dokle god regulacija i tržišni dizajn ne sustignu tehnologiju, oni koji su najbrži nastaviće da dominiraju, dok će svi ostali plaćati cenu.