Silicijumska zavesa: Kako rat čipova između SAD i Kine čini inflaciju trajnom

Nekadašnji model „dizajn u SAD, proizvodnja na Tajvanu“ je prošlost. Zamenila ga je Silicijumska zavesa, barijera satkana od tarifa, zabrana izvoza i tehno-nacionalizma.

Ovo nije samo logistički problem, već direktan udar na vaš novčanik. Troškovi proizvodnje GPU-ova i čipova za električna vozila su trajno porasli. Inflacija se danas više ne rađa samo u centralnim bankama, već direktno na proizvodnim trakama fabrika čipova.

Kako rat čipova kida lance snabdevanja i povećava cene

Reorganizacija globalne proizvodnje poluprovodnika razbila je nekada jedinstvenu mrežu i stvorila paralelne lance snabdevanja, koji su istovremeno sigurniji i skuplji.

Izvozne kontrole i tehnonacionalizam

Izvozne zabrane i kontramere SAD i Kine pokreću lanac reakcija koji podiže troškove sirovina i komponenti, ugrađujući geopolitički rizik u svaku čip-komponentu:

• SAD su od oktobra 2022. uvele zabranu izvoza naprednih AI čipova i litografskih mašina u Kinu, čime su blokirale kompanije kao što su Huawei i YMTC.

• Kina je uzvratila ograničenjem izvoza galijuma i germanijuma – materijala ključnih za proizvodnju čipova [1].

• Posledica je ugrađeni trošak bezbednosti, što znači da kompanije gomilaju zalihe, preusmeravaju lance i plaćaju više za pouzdanost. Ovaj rizik postaje stalna stavka u svakoj fazi proizvodnje.

Onšoring i problem duplirane ekonomije

Premeštanje proizvodnje čipova bliže domaćim tržištima stvara duplu infrastrukturu i podiže fiksne troškove, što se prenosi kroz ceo lanac snabdevanja.

• Prema analizi McKinsey & Company, izgradnja tipične fabrike čipova u SAD košta oko 10% više, dok su operativni troškovi i do 35% veći u odnosu na Tajvan [2].

• U Kini su troškovi do 40% niži zahvaljujući državnim subvencijama [3].

Ovako se formira dupla ekonomija, odnosno paralelni lanci snabdevanja sa sopstvenim fabrikama, radnom snagom i logistikom. Fiksni troškovi koji su ranije bili raspodeljeni globalno sada postaju lokalni, trajno povećavajući cene.

Uska grla izvan samih fabrika

Čak i kada se kapaciteti za proizvodnju čipova prošire, završne faze (pakovanje, podloge, testiranje) ostaju ograničene i održavaju inflaciju živom.

Kapaciteti za pakovanje i testiranje biće popunjeni do 2026. godine, prema industrijskim projekcijama, a troškovi pakovanja GPU-ova porasli su 10–15% od 2022. godine zbog povećane složenosti i potrebe za 3D integracijom.

Dakle, inflacija se ne gasi već se samo seli „nizvodno“. Troškovi ne nestaju, već se javljaju na drugom mestu.

Kako se „lepljiva“ inflacija širi kroz ekonomiju

Inflacija nastala u tehnološkom sektoru ne ostaje zatvorena u granicama industrije čipova, već se preliva u cene svakodnevnih proizvoda i investicione robe, stvarajući novi sloj trajnih troškova.

Elektronika i AI hardver

Poskupljenje čipova i komponenti odražava se direktno na cene krajnjih uređaja i cloud infrastrukture.

Izveštaji pokazuju da je Nvidia podigla cene nekih GPU-ova za oko 5–10%, dok su AI-moduli dobili povećanje i do 15% [4]. Sa druge strane, TSMC je najavio povećanje cena za napredne wafere u rasponu 5–10% u 2026. godini, dok je proizvodnja u SAD-u (na 4 nm) već oko 30% skuplja nego na Tajvanu [5].

Posledica ovoga je da krajnji korisnici plaćaju više za telefone, laptopove i cloud usluge, a taj trošak ulazi duboko u strukturu tržišta. Za investitore to znači da kompanije koje zavise od naprednih čipova moraju da planiraju dugoročni pritisak na marže.

Automobilski i industrijski sektor

Komponente za vozila i industrijsku opremu i dalje su skupe, što čini inflaciju trajnih dobara upornom.

Kineska zabrana izvoza čipova Nexperia izazvala je probleme u evropskim fabrikama koje proizvode elektronske module za automobile. Elektronske komponente u vozilima sada čine veći deo ukupne cene, pa se inflacija iz sektora čipova prenosi direktno na tržište automobila i industrijske opreme.

Strukturni izvori „lepljivosti“

Inflaciju održavaju sledeći mehanizmi:

• Višestepena uska grla znače da se pritisak troškova samo premešta kroz lanac, bez stvarnog smanjenja.

• Dupliranje kapaciteta povećava fiksne troškove koji se moraju amortizovati kroz cene proizvoda.

• Tarife i troškovi uvoza dodaju 5–15% na osnovnu cenu komponenti.

• Masovno skladištenje strateških zaliha povećava troškove finansiranja i blokira kapital.

Samim tim, Inflacija se ne gasi sa rešenjem nestašica jer je sada ugrađena u samu strukturu globalne proizvodnje.

Gde je uticaj možda precenjen

Efekat inflacije nije jednak u svim sektorima jer ga neki apsorbuju kroz potražnju i inovacije.

Nvidia ostvaruje rekordne prihode uprkos gubitku kineskog tržišta, jer potražnja za AI hardverom i dalje raste. Takođe, novi rudnici retkih metala u Australiji, SAD i Japanu mogli bi da ublaže pritiske do 2027–2028.

Čipovi čine oko 20% troškova prosečnog pametnog telefona, pa je njihov uticaj ograničen na krajnje poskupljenje finalnih proizvoda.

Drugim rečima, inflacija iz čip-sektora najviše pogađa industrije u kojima čipovi čine srž vrednosti, a to su AI, električna vozila i cloud infrastruktura.

Između bezbednosti i efikasnosti

Dok jedni tvrde da su izvozne kontrole nužne radi nacionalne bezbednosti, drugi upozoravaju da preterani tehnonacionalizam može gušiti inovacije i povećavati globalne troškove.

Kritika američke politike

Iako je cilj zaštita nacionalne bezbednosti, izvozne zabrane mogu imati kontraefekat.

Jensen Huang (Nvidia) izjavio je da su „izvozne zabrane propale i ubrzale kinesku samostalnost“, a Bil Gejts je upozorio da bi ograničenja mogla „ubrzati inovacije u Kini umesto da ih uspore“ [6].

Sa druge strane, ASML je zarobljen između ova dva bloka, što pokazuje da globalni lanac čipova ne može biti čisto razdvojen.

Da sumiramo, tehnonacionalizam daje kratkoročnu sigurnost, ali dugoročno smanjuje efikasnost i inovativnost.

Skriveni troškovi tehnonacionalizma

Osim direktnih troškova, fragmentacija tržišta smanjuje sinergije, konkurenciju i ulaganja u istraživanje.

Prema Boston Consulting Group, gubitak globalne koordinacije može dovesti do 80 milijardi dolara manje prihoda godišnje za američke firme i pad ulaganja u R&D za 20 milijardi dolara.

Takođe, manji AI startapi ne mogu da izdrže rast cena čipova, što smanjuje konkurenciju i usporava inovacije, dok lanac kontramera i ograničenja održava inflacioni ciklus i povećava trošak kapitala.

Argument za stratešku otpornost

Uprkos troškovima, ulaganje u domaće kapacitete može imati smisla kao polisa osiguranja od geopolitičkih šokova. Međutim, ovo mora biti selektivno.

Zavisnost od Tajvana i TSMC-a ostaje ključni rizik globalne ekonomije, pa rešenje nije slepo dupliranje celog lanca, već ciljane subvencije za kritične tačke kao što su pakovanje, prerada retkih metala i logistika.

Za investitore, sektori budućeg rasta su industrije koje su, takoreći, druga karika u lancu čipova.

Kada geopolitika postaje novi CPI

Silicijumska zavesa je trajno promenila globalnu proizvodnju. Inflacija više nije samo monetarni fenomen, već strukturni problem ugrađen u cenu svakog čipa i vozila. Zaboravite na povratak na nivoe pre pandemije; inflacija će se zadržati na višoj lestvici dok se lanci snabdevanja ne stabilizuju.

Za investitore, geopolitika je postala važnija od centralnih banaka. Profit sada leži u sektorima koji diktiraju novu realnost: AI hardver, retki metali i logistika.