Šta kažu podaci: Možemo li zaista predvideti recesiju?

Velika finansijska kriza 2008. godine došla je kao grom iz vedra neba. Gotovo niko od vodećih ekonomista, banaka i međunarodnih institucija nije je na vreme predvideo. 

Petnaest godina kasnije, desilo se suprotno. Recesija 2023. bila je najavljivana kao neizbežna, a globalni mediji su objavljivali užasne prognoze. Ipak, ona se nije dogodila, makar ne u predviđenom obimu.

Istorija nam pokazuje da ovakvi promašaji nisu puke slučajnosti. Oni se ponavljaju jer su ekonomski modeli često pogrešni, a analitičari ne vide od slepih mrlja. 

A ako ne možemo da se oslonimo na ekonomske prognoze, ostaje pitanje kako donositi dobre odluke u svetu u kojem su recesije neizbežne, a njihov tajming neuhvatljiv.

Šta je recesija?

Recesija znači pad ekonomske aktivnosti tokom dužeg vremenskog perioda, obično kada bruto domaći proizvod (BDP) opada najmanje dva uzastopna kvartala. Drugim rečima, značenje recesije se najčešće povezuje sa smanjenjem zaposlenosti, potrošnje i investicija u privredi.

Rezultati su loši i dosledni

Kada pogledamo istorijske podatke, jasno je da su predviđanja recesija iznenađujuće nepouzdana.

Velika studija koja je analizirala 153 recesije u periodu od 1992. do 2014. godine pokazala je da su i javni i privatni ekonomisti propustili većinu [1]. Drugim rečima, oni nisu promašivali ponekad, već su ozbiljno kasnili.

Isto potvrđuju i ankete Federalnih rezervi iz Filadelfije. Od osam recesija od 2000. godine, u šest slučajeva ekonomisti su zvanično proglasili recesiju tek nakon što je već počela. Drugim rečima, dok su se signali nagomilavali, prognoze su još uvek bile optimistične.

Ovo nije samo problem preciznosti, već i strukturalni obrazac koji govori da metodologija sama po sebi ne funkcioniše na način na koji javnost često veruje.

2023: Očigledan promašaj 

Godina 2023. bila je idealan primer koliko kolektivne prognoze mogu biti pogrešne.

Tokom 2022. većina velikih banaka, od Goldman Sachsa do Morgan Stanleya, podigla je procenu verovatnoće recesije u SAD na 60–65%. U anketama Wall Street Journal-a ekonomisti su gotovo jednoglasno ponavljali da je pad ekonomske aktivnosti neminovan.

A šta se zapravo dogodilo? Američka ekonomija ostvarila je rast BDP-a od oko 3,1%, što je znatno iznad dugoročnog proseka. Nezaposlenost je ostala na veoma niskim nivoima, dok je inflacija padala, i to bez recesije.

Ovaj primer jasno pokazuje da problem nije u tome što su prognoze bile blizu, već u tome što je ishod bio suštinski suprotan od onoga što je većina očekivala.

Globalna recesija: Da li preti 2025?

Ekonomisti sve češće upozoravaju da bi sledeća globalna recesija mogla nastati zbog kombinacije faktora: geopolitičkih tenzija, inflacije i usporavanja trgovine.

Ipak, prognoze ostaju neizvesne, baš kao i u prošlim ciklusima. Važno je razumeti da se globalna recesija ne odražava jednako na sve zemlje, već zavisi od njihove zavisnosti od izvoza, duga i strukture tržišta rada.



Zašto modeli (nastavljaju da) zakazuju

Evo nekih logičnih razloga zašto analitičari ipak ne mogu da predvide recesiju.

Pretpostavke neodržive u realnosti

Mnogi ekonomski modeli i dalje polaze od ideje da su ljudi racionalni akteri koji uvek teže da delaju u opštu korist i da tržišta savršeno funkcionišu.

Ali upravo u trenucima kada se približava kriza, realnost pokazuje koliko je ljudsko ponašanje zapravo nepredvidivo. Panika, povlačenje kapitala i političke odluke mogu u trenutku da izbrišu logiku modela.

Strukturne promene

Mnoga pravila koja su važila juče ne funkcionišu danas. Indikatori trgovanja koji su nekada pouzdano predviđali recesije (poput inverzije krive prinosa) i dalje su korisni, ali često šalju lažne signale ili gube snagu.

Globalizacija, digitalizacija i promene u monetarnoj politici učinile su da se na istorijskim obrascima više ne može crtati precizna mapa budućnosti.

Problem sa podacima

Ekonomski podaci ne dolaze u realnom vremenu. Objavljuju se sa zakašnjenjem, a revizije mogu drastično promeniti sliku.

Na primer, rast BDP-a u prvom kvartalu često se menja i po nekoliko procenata u narednim mesecima. To znači da analitičari koji se oslanjaju na sveže podatke zapravo često imaju nepotpunu sliku.

AI (veštačka inteligencija): korisno, ali ne i svemoguće

Mašinsko učenje i modeli veštačke inteligencije obećavaju više preciznosti jer mogu obraditi ogromne količine podataka.

Ipak, oni i dalje pate od istih ograničenja, ne mogu predvideti šokove poput rata u Ukrajini ili pandemije COVID-19. Dakle, čak i najnapredniji algoritmi se (makar za sad) zasnivaju na obrascima iz prošlosti.



Zašto pametni ljudi i dalje greše

Ako znamo da modeli imaju mane, zašto se i dalje ponavljaju iste greške?

Bihejvioralne pristrasnosti

Ekonomisti su ljudi i kao takvi nisu imuni na ljudske slabosti. Prekomerno samopouzdanje i oslanjanje na prethodne narative dovode do toga da prognoze ostaju previše optimistične ili previše pesimistične, čak i kada se realnost menja.

Jatačko ponašanje

U svetu finansija i akademije važi pravilo da je bolje biti u krivu zajedno sa svima ostalima nego jedini ko je u pravu. Analitičar koji se usudi da se suprotstavi konsenzusu rizikuje reputaciju i karijeru, pa većina bira sigurnost kolektivnog mišljenja.

Akademsko–finansijski kompleks

Bliske veze između univerziteta, centralnih banaka i finansijskih institucija znače da se iste ideje stalno recikliraju. To sužava prostor za alternativna gledišta i inovativne pristupe.

Nedostatak raznolikosti

Većina ekonomista dolazi iz sličnih obrazovnih i kulturnih pozadina, pa svi gledaju u istom pravcu i imaju iste slepe mrlje. Sistemi nagrađivanja dodatno podstiču potvrđivanje konsenzusa, umesto podsticanja neslaganja.



Zašto je recesiju teško predvideti?

I kada bismo eliminisali sve gorenavedene stavke, ostaje suštinski problem, a to je da su recesije po svojoj prirodi teško predvidive.

• Iznenadni šokovi: Geopolitički konflikti, prirodne katastrofe ili finansijska panika nikada nisu u sklopu modela, već nas sačekaju, takoreći, iz zasede.
• Signal i šum: Indikatori poput inverzije krive prinosa često šalju lažne signale. Ako ih prilagodimo da bismo smanjili šum, rizikujemo da izgubimo signal.
• Prilagođavanje: Kada prognoze postanu dovoljno uverljive, one menjaju ponašanje tržišta i politike, pa samim tim i ishode. Najavljena recesija može biti odložena upravo zato što je najavljena.

Šta su alternative?

Ako ne možemo da znamo tačan trenutak sledeće recesije, možemo da gradimo otpornost. 

Evo par praktičnih playbook-ova:

Investitori

• Gradite „all-weather” portfelje; diverzifikujte imovinu po klasama i lokacijama.
• Fokusirajte se na dugoročne osnove, umesto na pokušaje makro-poziva.
• Održavajte likvidnu rezervu kako biste iskoristili priliku kada dođe do poremećaja na tržištu.
• Setite se da S&P 500 prosečno gubi oko 31% tokom recesija, ali se vremenom oporavlja. Važno je postaviti realna očekivanja, a ne juriti savršen tajming.

Kreatori politika

• Neka vam pouzdanost bude prioritet. Automatski stabilizatori i fleksibilna fiskalna pravila pomažu da se šokovi ublaže.
• Obezbedite institucionalni kapacitet za brz odgovor na krize.
• Uložite u praćenje ekonomije u realnom vremenu umesto u modele koji su podešeni prema prošlim ciklusima.

Poslovni lideri

• Uvedite planiranje scenarija sa jasno definisanim okidačima (npr. šta raditi ako potražnja padne za 20% ili ako kamate porastu za 200 baznih poena).
• Gradite operativnu fleksibilnost (prilagodljivi troškovi, raznovrstan lanac snabdevanja, agilne politike zapošljavanja).
• Fokusirajte se na industrijske indikatore specifične za vašu granu umesto da pratite samo opšte makro vesti.
• Pripremite akcione planove za različite vrste šokova (od naglog pada potražnje do poremećaja kamatnih stopa).

Šta dalje: Poštenija ekonomija i pouzdanije odluke

Ako postoji lekcija, to je da treba priznati ograničenja. Ekonomisti i institucije treba da komuniciraju neizvesnost jasno i otvoreno. Podsticaji treba da budu usmereni ka tačnosti i raznolikosti pristupa, a ne ka konsenzusu.

Najbolji rezultati dolaze iz kombinovanja metoda. Modeli mogu biti korisni, ali samo u kombinaciji sa ljudskim prosuđivanjem, tržišnim signalima i zdravim skepticizmom.

Na kraju, cilj nije da pogodimo tačan datum sledeće recesije, već da naučimo kako da donosimo odluke koje nas čine otpornim i kada ekonomija skrene u neočekivanom pravcu.

Upravo ta otpornost, a ne iluzija savršenog predviđanja, čini razliku između uspeha i neuspeha u svetu ekonomske neizvesnosti.