4. Indeksi i dinamika globalnog tržišta

Berzanski indeksi nisu samo pokazatelji da li tržište raste ili pada. Oni predstavljaju zbir očekivanja investitora o budućoj ekonomiji, profitu kompanija i stabilnosti finansijskog sistema.

Kada mediji objave da je S&P 500 dostigao novi maksimum ili da je FTSE 100 pao, iza tih brojeva stoji složen odnos inflacije, kamatnih stopa, rasta privrede, geopolitičkih tenzija i tokova kapitala.

Indeksi povezuju makroekonomiju i finansijska tržišta. Rast BDP-a, inflacija, nezaposlenost i monetarna politika utiču na profit kompanija i vrednovanje akcija. Zbog toga je razumevanje načina na koji se indeksi formiraju i kako reaguju na ekonomske promene ključno za svakog investitora.

Današnje tržište je drugačije nego pre nekoliko decenija. Veliki deo prinosa dolazi od malog broja velikih kompanija.

Pasivno investiranje dominira. Tehnološka infrastruktura postaje novi izvor sistemskog rizika. U ovom vodiču kroz tržište, istražićemo kako ovi faktori tomenjaju način na koji treba tumačiti kretanje indeksa.

Kako se formiraju berzanski indeksi

Način na koji je indeks konstruisan određuje kako reaguje na promene cena pojedinačnih akcija.

Indeksi ponderisani tržišnom kapitalizacijom

Najčešći metod je ponderisanje prema tržišnoj kapitalizaciji. To znači da veće kompanije imaju veći uticaj na indeks.

Tržišna kapitalizacija se dobija množenjem cene akcije sa brojem izdatih akcija. Mnogi indeksi koriste takozvanu prilagođenu kapitalizaciju prema slobodnom prometu.

To znači da se iz obračuna izuzimaju akcije koje nisu slobodno dostupne za trgovanje, kao što su akcije u vlasništvu države ili osnivača.

Ovakav metod ima važnu posledicu. Kako kompanija raste, njen uticaj na indeks se povećava. Ako cena poraste, njen udeo u indeksu automatski raste. To znači da najveće kompanije često određuju pravac celog tržišta.

U poslednjim godinama nekoliko velikih tehnoloških kompanija imalo je presudan uticaj na prinose glavnih američkih indeksa. To povećava prinos u periodima rasta, ali i rizik ako dođe do pada tog sektora.

Rizik koncentracije

Kada mali broj kompanija čini veliki deo indeksa, diversifikacija postaje slabija. Investitor koji ulaže u indeks fond može misliti da je široko diversifikovan, ali je u stvarnosti izložen pre svega velikim tehnološkim firmama.

Ako dođe do regulatornog pritiska ili pada zarada u tom sektoru, ceo indeks može pretrpeti značajan pad.

Indeksi ponderisani cenom

Dow Jones Industrial Average koristi drugačiju metodologiju. On je ponderisan prema ceni akcije, a ne prema veličini kompanije.

To znači da akcija sa cenom od 300 dolara ima tri puta veći uticaj od akcije sa cenom od 100 dolara, bez obzira na ukupnu tržišnu vrednost kompanije.

Ovaj pristup može dovesti do iskrivljenja, jer manja kompanija sa visokom cenom akcije može imati veći uticaj od mnogo veće firme sa nižom cenom akcije. Ipak, Dow ostaje važan istorijski pokazatelj snage američke ekonomije.

Novi i alternativni indeksi

Pored klasičnih indeksa akcija, pojavili su se i novi tipovi pokazatelja.

Neki indeksi prate oporavak ekonomije kroz podatke o mobilnosti, prometu u restoranima i tržištu nekretnina. Oni nude brže informacije od zvaničnih podataka o BDP-u.

Postoje i indeksi kriptovaluta. Međutim, tehnološke greške ili problemi u sistemima mogu izazvati nagle poremećaje cena, što pokazuje operativni rizik novih tržišta.

Makroekonomske sile koje pokreću indekse

Indeksi odražavaju očekivanja o ekonomiji. Nekoliko ključnih faktora utiče na njihovo kretanje.

Inflacija i kamatne stope

Inflacija smanjuje kupovnu moć i utiče na troškove kompanija. Centralne banke reaguju promenom kamatnih stopa.

Više kamatne stope smanjuju vrednost budućih prihoda, jer se budući novčani tokovi diskontuju po višoj stopi. To posebno pogađa kompanije čija se vrednost zasniva na budućem rastu.

Niže kamatne stope povećavaju vrednost budućih prihoda i često podstiču rast indeksa.

Investitori prate dva glavna pokazatelja inflacije:

• Indeks potrošačkih cena, koji meri inflaciju sa stanovišta potrošača
• Indeks proizvođačkih cena, koji meri troškove na nivou proizvođača i često najavljuje buduću potrošačku inflaciju

Reakcija tržišta zavisi od očekivanja o budućim potezima centralnih banaka.

Paradoks loših vesti

Ponekad slabi ekonomski podaci mogu podstaći rast tržišta. Ako tržište veruje da će centralna banka smanjiti kamatne stope zbog slabije ekonomije, akcije mogu porasti.

Suprotno tome, vrlo jaki podaci mogu izazvati pad tržišta ako investitori očekuju duže zadržavanje visokih kamatnih stopa.

BDP i usporeni rast

BDP meri ukupnu ekonomsku aktivnost. Međutim, odnos između BDP-a i tržišta nije uvek linearan.

Period slabog rasta bez formalne recesije može stvoriti neizvesnost. Zarade stagniraju, ali nema jasne reakcije monetarne politike. Takvo okruženje često povećava volatilnost.

Ako se spor rast kombinuje sa visokom inflacijom, tržište se suočava sa dvostrukim pritiskom: padom profita i visokim kamatama.

Energija i inflacioni pritisci

Cene energije utiču na inflaciju i potrošnju.

Investitori prate:

• nivoe zaliha
• proizvodnju i preradu
• globalnu tražnju

Nagla promena cena nafte može uticati na očekivanja inflacije i time promeniti pravac indeksa.

Regionalne razlike u ponašanju indeksa

Svaki region ima svoje specifičnosti.

Velika Britanija i kurs valute

FTSE 100 sadrži mnoge kompanije koje ostvaruju prihode u stranim valutama.

Kada britanska funta oslabi, strani prihodi izraženi u funtama rastu, što može podržati indeks. Međutim, fiskalna nestabilnost može istovremeno oslabiti i valutu i tržište akcija.

Tržišta u razvoju i dolar

Tržišta u razvoju su osetljiva na američki dolar.

Jak dolar povećava troškove servisiranja duga izraženog u dolarima. Takođe može izazvati odliv kapitala iz zemalja u razvoju.

Slabiji dolar često podržava rast tih tržišta.

Politički rizik i regulatorne promene dodatno utiču na performanse pojedinih zemalja.

Sentiment i psihologija

Tržišta ne pokreću samo ekonomski podaci, već i raspoloženje investitora.

Indeks volatilnosti

VIX meri očekivanu volatilnost na osnovu cena opcija. Često se naziva pokazateljem straha.

Rast VIX-a obično signalizira povećanu neizvesnost, ali ne mora uvek značiti pad cena akcija.

Društveno raspoloženje

Postoje teorije prema kojima kolektivno raspoloženje utiče na tržišta i društvene događaje. Promena optimizma ili pesimizma može se prvo primetiti na berzi, a zatim u ekonomiji i politici.

Sistemski rizik u savremenim tržištima

Sistemski rizik podrazumeva mogućnost da problem u jednom delu sistema izazove lančanu reakciju.

To nije isto što i opšti tržišni rizik. Sistemski rizik znači da kolaps jedne institucije ili sektora može destabilizovati ceo sistem.

Tehnološka zavisnost

Savremena ekonomija zavisi od nekoliko velikih pružalaca cloud infrastrukture. Ako dođe do velikog prekida rada ili sajber napada, posledice bi mogle biti globalne.

Ova koncentracija predstavlja novi oblik rizika koji nije lako diverzifikovati.

Pasivno investiranje

Pasivni fondovi kupuju najveće kompanije bez obzira na cenu. To može povećati koncentraciju i smanjiti efikasnost formiranja cena.

U slučaju velikih odliva kapitala, likvidnost može naglo nestati.

Rizik ekstremnih događaja

Tokom kriza, korelacije između imovina rastu. Aktiva koja je delovala diverzifikovano može pasti istovremeno sa ostatkom portfelja.

Zato investitori sve više obraćaju pažnju na rizik ekstremnih događaja, a ne samo na prosečnu volatilnost.

Zaključak

Globalni berzanski indeksi predstavljaju ogledalo ekonomije, ali i proizvod svoje strukture i metodologije.

Razumevanje načina na koji su konstruisani, kako reaguju na inflaciju i kamatne stope i gde se kriju sistemski rizici, postaje ključno za uspešno investiranje.

U savremenom svetu, praćenje indeksa nije dovoljno. Potrebno je razumeti makroekonomske mehanizme i strukturne slabosti sistema kako bi se donela informisana investiciona odluka.

Vežbaj da trguješ indeksima

Nauči da trguješ indeksima uz Kapital RS. Iskoristi intuitivnu platformu koja pruža trgovanje uz leveridž, bezbednost i privatnost—bez provizija i skrivenih troškova!

Saznaj više