Kako se trgovina kriptovalutnim derivatima reguliše u Srbiji?

Neki eksperti smatraju da tržište kriptovalutnih derivata u državi zapravo ne postoji, već da građani zapravo trguju na svetskom tržištu. Međutim, ovaj stav će se sigurno promeniti kada se uzmu u obzir relativno nedavno usvojene regulative, kao i izdavanje dozvola pravnim licima za pružanje usluga koje se odnose na kriptovalutne derivate i digitalne tokene.

Činjenica je da je trgovanje kriptovalutnim derivatima veoma popularno u Srbiji, gde su bitkoin, eter, i teter najtraženiji derivati, ali daleko od jedinih kojima se trguje.

» Pročitajte više o trgovini kriptovalutnim derivatima u Srbiji

Zakoni koji regulišu kriptovalutne derivate u Srbiji

Decembra 2020. Zakon o digitalnoj imovini je stupio na snagu, i šest meseci kasnije, 29.06.2021. je krenuo i da se primenjuje. Njime je usvojeno da kriptovalutni derivati, za čiju vrednost ne garantuju NBS i drugi organi vlasti, mogu da se koriste kao sredstvo razmene—da se kupuju, prodaju, razmenjuju, prenose, i čuvaju.

Drugi bitan momenat u razvitku ovog tržišta je došao 22.03.2023, kada su kripto-menjačnice Crypto12 i ECD, dve beogradske firme, dobile dozvole za rad. Obe kompanije su dobile mogućnost da pružaju usluge kupovine i prodaje derivata virtuelnih valuta za gotov novac, da čuvaju i administriraju derivate virtuelnih valuta, da vrše usluge zamena derivata virtualnih valuta, i da izvršavaju druge s time povezane usluge.

Licence

Da bi pravna lica vršila usluge koje se odnose na kriptovalutne derivate, potrebno je podneti zahtev za izdavanje dozvole pružanja pomenutih usluga Narodnoj Banci Srbije.

Porezi

Zakon o digitalnoj imovini je regulisao i poreze u vezi sa kriptovalutnim derivatima i digitalnim tokenima.

• Fizička lica moraju da plate porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15%. Taj porez se odnosi na svu dobit koja je ostvarena od prodaje kriptovalutnih derivata. Plaća se na razliku između prodajne i nabavne vrednosti kriptovalutnih derivata kojima se trguje.
• Rudarenje se posmatra na drugačiji način, i u tom slučaju se plaća porez na ostale prihode. Utvrđivanje osnovice za porez na kapitalni dobitak od rudarenja je kompleksno, jer je znatno teže dokumentovati nabavnu vrednost kriptovalutnih derivata pribavljenih kroz rudarenje.
• Uz to, treba pomenuti i porez na imovinu. Ako je derivat kriptovalute poklonjen, i ako su poklonodavac i poklonoprimalac fizička lica iz prvog naslednog reda, onda se taj poklon ne oporezuje. Iz drugog reda se plaća porez po stopi od 1.5% vrednosti kriptovalutnog derivata, a iz trećeg reda i dalje se plaća 2.5%.
• Fizička lica prijavljuju porez na kvartalnom nivou, dok pravna lica na godišnjem.

Da li je trgovina kriptovalutnim derivatima u Srbiji legalna?

Možemo da zaključimo da je trgovina kriptovalutnim derivatima legalna u Srbiji, i većinskim delom je regulisana Zakonom o digitalnoj imovini.

Istom tom regulacijom možemo da zaključimo da je trgovanje bezbedno, ali da ta bezbednost zavisi od pravilnog izbora platformi i kripto-menjačnica, bilo inostranih ili domaćih.

» Želite da kupite kriptovalutne derivate? Saznajte kako da podesite svoj kriptonovčanik