Otvorenost svetskih ekonomija u novije vreme je sve više prisutna u pravom smislu te reči pa je konvertovanje valuta samim tim veoma važna kategorija spoljnotrgovinskih odnosa između zemalja i regiona. Inače, spoljnotrgovinski odnosi spadaju u najvažnije segmente moderne finansijske nauke upravo zbog kompleksnosti odnosa različitih ekonomija u svetu koje ne mogu samostalno opstajati bez uzajamne saradnje i međusobne povezanosti. Komplementarnost različitih ekonomija uslovio je osavremenjavanje finansijske državne politike kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u razvoju, kao i to da su kategorije kao što su devizni kurs, konvertovanje valuta, upravljanje deviznim transakcijama i slično, postali vrlo aktuelni. Svetka ekonomska scena budno prati složene tokove novca i kapitala putem sistema i instrumenata plaćanja, gde konvertovanje valuta ima veoma važnu ulogu. Promene deviznih kurseva i kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu su od vitalne važnosti i to pre svega u oblasti politike uvoza i izvoza roba i kapitala, gde se posebna pažnja usmerava upravo ka različitim sistemima plaćanja, kursnom riziku i riziku kamate, promenama poreskih stopa, kao i praćenju inflatornih rizika koji utiču na devizni kurs i konvertovanje valuta. Razlozi za povećanu opreznost u posmatranju navedenih elemenata spoljnotrgovinske politike leži u činjenici da je zaduživanje u inostranstvu i otežan pristup svetskom tržištu novca i kapitala velika briga u politici uvoza i izvoza svake zemlje u svetu, bez razlike.
Naime, globalno finansijsko tržište je veoma živo i u određenim momentima vrlo aktivno što se manifestuje pojačanom volatilnošću tržišta, a samim tim i interesantno za investiture i trgovce na svim nivoima. Osavremenjavanje svetskih ekonomskih tokova i globalne finansijske scene postavlja u prvi plan devizni kurs i konvertovanje valuta kao glavne nosioce špekulacija i manipulisanja u spoljnotrgovinskim odnosima zemalja. Ranije primenjivan jedinstveni devizni kurs zamenjen je primenom različitih deviznih kurseva, odnosno, primenjuje se fleksibilno konvertovanje valuta, što doprinosi poboljšanju uslova uvoza i izvoza kao vodećih kategorija spoljnotrgovinske politike svake zemlje. Savremen način funkcionisanja finansijskog poslovanja primenjuje više vrsta deviznih kurseva: stabilni ili fiksni devizni kurs, fluktuirajući i fleksibilni devizni kursevi, upravljačko-fluktuirajući kursevi, a prema tome se vrši konvertovanje valuta. Taj proces prati pojava deprecijacije i aprecijacije deviznog kursa, gde se pod deprecijacijom podrazumeva težnja ka poboljšavanju odnosa u platnom bilansu (metoda potcenjivanja domaće valute, u cilju da se inostranom kupcu učini jeftinijom domaća roba). Ova pojava se objašnjava kao stimulacija izvoza, dok se kod politike aprecijacije javlja obrnuti efekat, tj. vrši se stimulacija uvoza. Inače, konvertovanje valuta po realnom deviznom kursu izjednačava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu, a izvodi se iz odnosa deviznog kursa koji se formira na deviznom tržištu i kursa koji se formira prema paritetu kupovnih snaga dve ili više privreda. Ovim i sličnim problemima bavi se monetarna politika svake zemlje. Glavni njeni instrumenti su pretvaranje jednog duga u drugi pod povoljnijim uslovima, promena interesnih stopa, kao i promena kamatnih stopa na devizni kurs što je svakako u domenu konvertovanja valuta.