Kako se zaštititi od inflacije: Opcije za štediše u Srbiji

Republički zavod za statistiku objavio je 11. septembra 2026. da je međugodišnja inflacija u avgustu iznosila 2,2 odsto, a mesečna 0,5 odsto.

Inflacija je danas ispod cilja Narodne banke Srbije, referentna stopa je 5,75 odsto, a to znači da dinarska štednja trenutno realno dobija na vrednosti.

Za razliku od 2022. i 2023. godine, inflacija u ovom trenutku nije glavni neprijatelj štednje u Srbiji.

Pravi problem je druge prirode. Građani Srbije drže oko 17 milijardi evra devizne štednje naspram tek dve milijarde evra dinarske, iako je dinarska štednja u poslednjih 14 godina donela više. Dakle, nije reč o inflaciji, nego o inerciji i izboru valute.

U nastavku ćete saznati šta ovi brojevi konkretno znače za štediše, koje opcije postoje, koliko svaka realno košta i koja opcija (ni)je za koga.

Šta inflacija u Srbiji zapravo radi vašoj štednji

Da biste znali da li vaša štednja dobija ili gubi, potrebna vam je samo razlika između dva broja: kamate i inflacije.

Trenutni podaci, referentna stopa i cilj NBS

Kada je referentna stopa (5,75 odsto) osetno iznad inflacije (2,2 odsto), kamate na dinarske depozite u principu nadmašuju rast cena. To znači da novac oročen u dinarima trenutno dobija na kupovnoj moći, a ne gubi je.

Kako se računa realni prinos

Pravilo je vrlo jednostavno: realna kamata je nominalna kamata umanjena za inflaciju.

Uzmimo primer sa 100.000 dinara. Prema uporednom sajtu ukamati.com (podaci provereni 18. septembra 2026), jedna od viših stopa na dinarsku oročenu štednju na godinu dana bila je oko 6 odsto.

Kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, pa je bruto jednako neto: na 100.000 dinara to je oko 6.000 dinara. Ako od nominalnih 6 odsto oduzmemo inflaciju od 2,2 odsto, realni prinos je oko 3,2 odsto, tj. oko 3.200 dinara stvarnog dobitka u kupovnoj moći za godinu dana.

Bankarska štednja: Dosadna opcija koja trenutno pobeđuje

Podaci NBS iz poslednjih 14 godina govore da je upravo oročena štednja donela najviše, i to u dinarima.

Dinarska ili devizna štednja, šta pokazuju podaci NBS

Najvažniji podatak dolazi iz analize isplativosti štednje Narodne banke Srbije za period od juna 2012. do juna 2026.

Štediša koji je u junu 2012. oročio 100.000 dinara na godinu dana i potom ulog reoročavao 13 godina zaredom, do juna 2026. imao bi preko 62.600 dinara (oko 533 evra) više nego da je isti iznos sve vreme držao u evrima.

Analiza obuhvata 157 uzastopnih godišnjih perioda, a dinarska štednja bila je isplativija u 155 od njih, dakle u gotovo 99 odsto slučajeva.

Radi boljeg konteksta: dinarska štednja je sredinom avgusta 2026. prvi put premašila 244 milijarde dinara (oko dve milijarde evra) i prvi put prešla 10 odsto ukupne štednje stanovništva (u junu 2012. bilo je ispod 2 odsto). Devizna štednja u isto vreme iznosi 17 milijardi evra.

Imajući sve ovo u vidu, nije teško zaključiti da od 14 godina za koje imamo podatke, devet od deset dinara štednje i dalje stoji u evrima. To je cena navike, i to je ono što košta štediše.

Porez i osiguranje depozita

Poreski tretman je jasan i ide u prilog dinaru. Na kamatu na dinarsku štednju ne plaća se porez, dok se na kamatu na deviznu (EUR) štednju plaća porez od 15 odsto, koji banka obračunava i uplaćuje umesto vas.

Depoziti su osigurani do 50.000 evra po deponentu po banci kod Agencije za osiguranje depozita. U javnoj raspravi je bio i Nacrt zakona o osiguranju depozita, ali on zadržava granicu od 50.000 evra za sada. Povećanje na 100.000 evra predviđeno je tek nakon ulaska Srbije u EU.

Gde bankarska štednja ne pomaže

Kamate padaju kada NBS spusti referentnu stopu, pa današnji prinos nije garancija za sledeću godinu.

Novac je vezan do isteka oročenja, a prevremeno razoročenje po pravilu znači gubitak pripisane kamate. I najvažnije, ako zarađujete ili trošite u evrima, dinarska štednja unosi kursni rizik jer se dobit gubi ako dinar oslabi.

Investiciono zlato: Šta ono jeste i koliko stvarno košta

Zlato svakako ima svoje mesto u portfoliju, ali samo ako razumete da ono čuva vrednost, a ne da je umnožava. Takođe, treba razumeti koliko vas čuvanje zlata zaista košta.

Zlato nije instrument prinosa

Zlato ne nosi ni kamatu ni dividendu. Ono na dugi rok čuva vrednost i služi kao zaštita od šokova, ali može da pada godinama. Ko od zlata očekuje redovan prinos, pogrešno je razumeo ovaj instrument.

Poreski tretman investicionog zlata u Srbiji

Ovde je zlato izuzetno povoljno. Investiciono zlato je oslobođeno PDV-a po članu 36b Zakona o PDV i ne podleže porezu na kapitalni dobitak, jer nije navedeno među prihodima od kapitala u članu 61 Zakona o porezu na dohodak građana, što je potvrđeno Mišljenjem Ministarstva finansija br. 011-00-1344/2021-04 od 9. avgusta 2022.

Da bi se smatralo investicionim, zlato mora imati čistoću najmanje 99,5 odsto za poluge i pločice, odnosno 90 odsto za kovanice kovane posle 1800. godine, uz oznaku proizvođača, mase i finoće.

Nakit nije investiciono zlato, i ovo je kritična greška koju čitaoci najčešće prave. Na zlatni nakit se plaća PDV od 20 odsto, a marža je nesrazmerno veća, često 100 do 300 odsto iznad vrednosti samog metala.

Proveri trenutnu cenu zlata

Kapital RS jutarnja analiza ti omogućava da lako proveriš trenutno kretanje vrednosti.

Proveri cenu zlata

Skriveni trošak: razlika između kupovne i prodajne cene

Ono što prospekti prećutkuju jeste raspon (spread), tj. razlika između cene po kojoj kupujete zlato i cene po kojoj vam ga isti diler otkupljuje. Taj jaz je vaš trošak i pre nego što cena zlata mrdne.

Dodajte trošak čuvanja (sef) i eventualnog osiguranja i jasno je da zlato mora da poraste za nekoliko procenata samo da biste bili „na nuli". Zato je zlato instrument koji se čuva godinama, ne mesecima.

Hartije od vrednosti: obveznice, akcije i ETF-ovi

Između sigurnog depozita i špekulacije postoji čitav sloj opcija koje većina štediša u Srbiji nikada ne razmotri.

Državne obveznice i dinarski dužnički instrumenti

Državne obveznice se u Srbiji kupuju na dva načina: 

• na primarnim aukcijama koje organizuje Uprava za javni dug
• na sekundarnom tržištu, uključujući Beogradsku berzu 

Za građane je tipičan put preko banke ili brokera. Nose fiksni kupon i unapred poznat rok dospeća, pa su po logici bliže štednji nego akcijama, a glavni rizik je cenovni, ako biste prodavali pre dospeća.

Akcije i ETF-ovi

Akcije kompanija i ETF-ovi dugoročno donose više, ali uz kratkoročnu volatilnost koja ume da bude neprijatna. Pravilo koje vredi zapamtiti je da novac koji vam treba za dve godine ne treba ulagati na ovaj način.

Porez na kapitalni dobitak

Na kapitalni dobitak plaća se 15 odsto, a prijava je samostalna (obrazac PPDG-3R). Pogledajte naš tekst o porezu kako biste saznali detalje.

Kako uporediti opcije za zaštitu od inflacije

Umesto da tražite jedno „najbolje" ulaganje, treba uporediti sve opcije po istim merilima i shvatiti da odgovor zavisi od vaše konkretne situacije.

Pre bilo koje odluke, postavite sebi četiri pitanja:

1. Kada mi novac treba? (horizont)
2. Koliki pad vrednosti mogu da podnesem bez prodaje? (tolerancija rizika)
3. Da li razumem kako instrument zarađuje i kako gubi? (razumevanje)
4. Koliko plaćam u proviziji, rasponu i porezu? (neto, ne bruto)

Dakle, najbolje ulaganje novca ne postoji kao jednostavan odgovor. Najbolje je ono ulaganje koje odgovara vašem horizontu i vašoj toleranciji rizika.

Pet grešaka koje štediše u Srbiji ponavljaju

Većina propuštenog prinosa ne dolazi od loših tržišta, nego od nekoliko navika koje se ponavljaju iz godine u godinu:

1. Držanje gotovine kod kuće. Nula kamate, nula osiguranja, puna izloženost inflaciji. Novac pod dušekom gubi 2,2 odsto godišnje bez ijedne prednosti.
2. Automatsko biranje evra bez računice. Podaci NBS pokazuju da je dinarska štednja bila isplativija u gotovo 99 odsto posmatranih perioda u prethodnih 14 godina, a devet od deset dinara i dalje stoji u evrima iz navike.
3. Kupovina nakita u uverenju da je to investicija. Nakit nosi PDV od 20 odsto i ogromnu maržu; investiciono zlato ne nosi ni jedno ni drugo.
4. Gledanje bruto umesto neto prinosa. Ono što ostane posle provizije, raspona i poreza jedino je važno.

Zaštitite svoj novac od inflacije

Glavni problem srpskog štediše nije inflacija, već izbor valute i inercija. Dok referentna stopa (5,75 odsto) trenutno stoji iznad inflacije (2,2 odsto), dinarska štednja realno dobija, a podaci NBS iz 14 godina pokazuju da je devet od deset ušteđenih dinara u evrima uglavnom stvar navike, ne računice. 

Umesto potrage za jednim „najboljim" potezom, krenite od četiri gorenavedena pitanja: kada vam novac treba, koliki pad podnosite, razumete li instrument i koliko plaćate neto.

Trguj bez rizika na demo računu

Demo račun je najbolji način da bez rizika stekneš značajno iskustvo na finansijskom tržištu.

Registruj demo