Šta je upravljanje rizikom u trgovanju?
Upravljanje rizikom u trgovanju je skup pravila, proračuna i navika koje koristiš da ograničiš koliko možeš da izgubiš, kako bi mogao da ostaneš u igri dovoljno dugo da se tvoja prednost, ako postoji, ispolji.
Ne radi se o predviđanju tržišta, već o zaštiti kapitala od loših ishoda, loše sreće i loših odluka.
Zašto je upravljanje rizikom važno
Tržišta su po prirodi neizvesna. Čak i dobre strategije prolaze kroz periode gubitaka. Upravljanje rizikom postoji da bi se obezbedilo da ti neizbežni gubici ne postanu katastrofalni, posebno kada su u igri leverage, visoka volatilnost ili emocije.
Šta znači „rizik” u kontekstu trgovanja
U profesionalnom smislu, rizik nije samo „mogućnost gubitka“. To je raspon mogućih ishoda oko onoga što očekuješ, uključujući volatilnost i iznenadne pokrete. U praksi, trgovci dele rizik na više tipova kako bi svaki mogli da kontrolišu:
Tržišni (sistemski) rizik: široki faktori koji pogađaju više imovine odjednom, kao što su kamatne stope, recesije ili geopolitika.
Specifični (nesistemski) rizik: rizici vezani za pojedinačnu imovinu, na primer loš izveštaj o zaradi ili skandal.
Rizik likvidnosti: nemogućnost ulaska ili izlaska iz pozicije po željenoj ceni zbog velikih spreadova ili slippage-a.
Operativni rizik: greške sistema, procesa ili ljudi, poput tehničkih problema ili ljudskih grešaka.
Prvo pravilo: trguj samo rizičnim kapitalom
Osnovni princip je odvajanje rizičnog kapitala, odnosno novca koji možeš da izgubiš bez ugrožavanja života, kirije, školovanja ili penzije.
Ovo razdvajanje smanjuje emocionalno odlučivanje i sprečava da gubici postanu lične katastrofe.
Osnovni mehanizmi upravljanja rizikom u trgovanju
1) Veličina pozicije (koliko veliko trguješ)
Veličina pozicije određuje koliko kupuješ ili prodaješ tako da potencijalni gubitak bude podnošljiv. Često se koristi pravilo fiksnog procenta (poznato kao pravilo 1% ili 2%), gde rizikuješ samo 1 do 2% računa po jednoj trgovini, na osnovu distance do stop-loss-a, a ne na osnovu osećaja sigurnosti.
Mnogi trgovci dodatno prilagođavaju veličinu pozicije prema volatilnosti (na primer koristeći ATR), kako volatilna imovina ne bi nosila veći rizik nego što izgleda.
2) Stop-loss (mesto gde priznaješ da nisi u pravu)
Stop-loss je nalog ili pravilo koje zatvara poziciju kada cena dostigne unapred definisan nivo, čime se ograničava gubitak. Uobičajeni tipovi su:
Market stop: izlazak je siguran, ali može doći do klizanja cene.
Stop-limit: kontroliše cenu, ali postoji rizik da pozicija ne bude zatvorena.
Trailing stop: pomera se sa cenom i zaključava dobit dok ograničava gubitak.
3) Odnos rizika i dobiti (da li se opklada isplati)
Odnos rizika i dobiti poredi koliko možeš da izgubiš u odnosu na to koliko možeš da zaradiš. Ovo je ključno jer procenat uspešnih trgovina i odnos rizika i dobiti rade zajedno.
Viši odnos dobiti prema riziku može biti profitabilan čak i sa nižim procentom uspeha, dok loš odnos čini strategiju krhkom.
4) Leverage i kontrola margine (kako se računi uništavaju)
Leverage uvećava i dobit i gubitke. Pravila margine znače da i normalno kretanje cene protiv tebe može dovesti do prinudnog zatvaranja pozicija ako si previše izložen.
Praktična zaštita je korišćenje manje margine nego što je maksimalno dostupno, kako rutinska volatilnost ne bi izazvala lančanu likvidaciju.
5) Upravljanje drawdown-om (matematika preživljavanja)
Drawdown je pad vrednosti računa od prethodnog maksimuma do sledećeg minimuma.
Matematika oporavka je surova. Što je drawdown dublji, teže je vratiti se na početni nivo.
Na primer, gubitak od 50% zahteva dobit od 100% da bi se račun oporavio. Zato postoje stroga ograničenja rizika, da bi se izbegla situacija iz koje je gotovo nemoguće izaći.
Psihološki aspekt: upravljanje rizikom je i kontrola ponašanja
Čak i savršena pravila ne vrede ako ih ne poštuješ. Najčešći psihološki problemi u trgovanju uključuju:
Averziju prema gubitku: držanje gubitničkih pozicija predugo i prerano zatvaranje dobitnih.
Confirmation bias: ignorisanje informacija koje ne podržavaju tvoju ideju.
Gambler’s fallacy i sidrenje: uverenje da si „na redu” za dobit ili vezivanje za ulaznu cenu.
Preterano samopouzdanje: odbijanje stop-loss-a i prevelike pozicije.
Zbog toga profesionalni trgovci rade po trgovačkom planu, sa unapred definisanim pravilima za ulazak, izlazak, limite rizika i redovnu analizu rezultata.
Upravljanje rizikom na nivou portfolija (napredni pogled)
Osim pojedinačnih trgovina, napredniji pristupi posmatraju ukupnu izloženost:
Value at Risk (VaR): procenjuje potencijalni gubitak u određenom vremenskom periodu uz dati nivo pouzdanosti, ali često potcenjuje retke, ekstremne događaje.
Rizikom prilagođene metrike (Sharpe, Sortino, Treynor): mere da li prinos dolazi iz veštine ili iz preuzimanja većeg rizika.
