Pretražite

Sirova nafta CFD - 18/06/2018

Mikro analiza

18 jun, 2018

Samo za opšte informisanje. Nije namenjeno za pružanje investicionog saveta ili saveta za trgovanje. Vaš kapital je pod rizikom.


IZVOR: The Wall Street Examiner

Top 10 događaja koji su u prošlosti korenito uticali na cene

1973-1975: Organizacija arapskih zemalja izvoznica nafte (OAPEC) nameće naftni embargo na države koje podržavaju Izrael. Cena nafte skače sa 3 na 12 dolara po barelu.

1978-1980: Iran prekida proizvodnju i izvoz usled revolucije u državi. Iransko-irački rat dodatno smanjuje izvoz iz Bliskog istoka. Cena nafte skače na 36 dolara po barelu.

1980-1988: Snabdevanje širom sveta se stabilizuje. SSSR i SAD su dva najveća proizvođača na svetu i proizvode više od 10 miliona barela dnevno svaki. Saudijska Arabija takođe povećava proizvodnju. Cena nafte pada sa 35 na 12 dolara po barelu.

1988-1994: Cena nafte ostaje unutar raspona kretanja nakon završavanja Iransko-iračkog rata. Potom Irak napada Kuvajt. Kuvajt prekida izvoz do 1994. Cena ponovo pada ispod 20 dolara po barelu.

2000: Cena nafte se diže na najviši nivo od 1981. godine usled rasta američke i svetske ekonomije.

2000-2008: Cena nafte beleži vrtoglav skok na 100 dolara po barelu. Napad 11. septembra i invazija Iraka izazivaju brige za svetsku ponudu. U međuvremenu, azijska potražnja za naftom beleži dodatni rast.

2008: Globalna finansijska kriza izaziva masovnu rasprodaju. Cena nafte se urušava za više od 30%.

2010-2012: Protesti i pobune u okviru Arapskog proleća i građanskog rata u Libiji umanjuju proizvodnju u regiji. SAD nameće sankcije na Iran. Cena nafte skače sa 65 na preko 110 dolara po barelu.

2013-2016: Visok nivo proizvodnje u SAD-u i Rusiji vrši pritisak na cenu nafte. U januaru 2016, SAD ukidaju sankcije na Iran. Cena nafte doživljava kolaps na najniži nivo od 2003 (WTI sirova nafta pada na 26,00 dolara po barelu).

2016-2018: OPEC i ne-OPEC države postižu sporazum o smanjenju proizvodnje za 1,8 miliona barela. U maju 2018, SAD se povlače iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i prete ponovnim sankcijama. Cena nafte se u 2018 oporavlja i raste prema 70 dolara po barelu.

22 juni, 2018: Sastanak OPEC i ne-OPEC zemalja u Beču, Austrija. Kuda će se cene kretati dok se glavni proizvođači nafte suočavaju sa krizom proizvodnje u Venecueli i potencijalnim padom izvoza iz Irana usled novih američkih sankcija?

Sastanak OPEC i ne-OPEC zemalja 22. juna (Beč, Austrija)

Cena sirove nafte je pala za više od 10% od kraja svibnja 2018 i dotakla nivoe ispod 64 dolara po barelu. Cena je pala nakon izveštaja da su Saudijska Arabija i Rusija započele pregovore o smanjivanju ograničenja ponude nafte povećavanjem proizvodnje za 1 milion barela dnevno. Nedavne glasine čak sugerišu i mogućnost da se prizvodnja poveća za 1,5 miliona barela dnevno. OPEC i ne-OPEC proizvođači kao što je to Rusija počeli su sa ograničenjem proizvodnje za 1,8 miliona barela dnevno 2017 kako bi smanjili ponudu na tržištu i podržali cene koje su u 2016 pale na najniže nivoe u više od deset godina. Hoće li cene nastaviti da padaju, ili će na scenu stupiti iznenađujuća rastuća korekcija cene?

Može li cena nafte da ide na GORE?

  • OPEC i ne-OPEC proizvođači bi mogli da odluče da povećaju proizvodnju za manje od 1 milion barela dnevno. Tržišta računaju na povećanje proizvodnje od 1 milion barela dnevno i bilo koja cifra manja od spomenute mogla bi da se protumači kao pozitivno iznenađenje.
  • Zvaničnici iz OPEC i ne-OPEC država bi mogli da izjave da je povećanje proizvodnje samo privremeno.
  • OPEC i ne-OPEC proizvođači bi mogli da odlože odluku za povećanje proizvodnje do sledećeg sastanka koji bi trebalo da se održi u poslednjem kvartalu 2018. godine.
  • OPEC i ne-OPEC države su ranije izjavile da bi ograničenje proizvodnje moglo biti okončano do kraja 2018. godine. Ova pretpostavka je verovatno već uračunata u cene na tržištima. Cene bi mogle reagovati pozitivno ako OPEC i ne-OPEC zvaničnici nagoveste da će sporazum o ograničenju proizvodnje biti produžen i posle 2018. godine.

Može li cene nafte da ide na DOLE?

  • OPEC i ne-OPEC proizvođači bi mogli da odluče da povećaju proizvodnju za više od 1 miliion barela dnevno. Tržišta računaju na povećanje proizvodnje od 1 milion barela dnevno i bilo koja cifra veća od spomenute mogla bi da se protumači kao negativno iznenađenje.
  • OPEC i ne-OPEC proizvođači bi mogli da odluče da povećanje bude stalno, a ne privremeno. Preostalo ograničenje proizvodnje (0,8 miliona barela dnevno) moglo bi da se smatra beznačajnim što bi moglo da ponovo dovede tržište nafte na ivicu prezasićenosti i preterane ponude.
  • OPEC i ne-OPEC države su ranije izjavile da bi ograničenje proizvodnje moglo biti okončano do kraja 2018. godine. Cene bi mogle reagovati negativno ako OPEC i ne-OPEC zvaničnici nagoveste da će sporazum o ograničenju proizvodnje biti okončan do kraja 2018. godine.

NAJNOVIJI MOGUĆI PREDLOZI

SAUDIJSKA ARABIJA

  • Jednokratno podizanje proizvodnje od samo 500.000 barela dnevno.
  • Momentalno podizanje proizvodnje za 500.000 barela, nakon kojeg sledi slično podizanje u četvrtom kvartalu.
  • Podizanje proizvodnje za oko 600.000 do 700.000 barela dnevno.

RUSIJA

  • OPEC i države saveznice bi mogle da razmišljaju čak i o podizanju proizvodnje za 1,5 miliona barela dnevno, kako je izjavio ruski ministar za energetiku Aleksandar Novak u četvrtak (14. juni). Rusija je početkom maja izrazila spremnost da se ograničenje proizvodnje smanji za 1 milion barela dnevno.

Drugi geopolitički i fundamentalni faktori

Može li cena nafte da ide na GORE?

  • Američki predsednik Donald Tramp je 8. maja odlučio da povuče SAD iz sporazuma o nuklearnom razoružavanju sa Iranom. Donald Tramp je izjavio da će ponovo nametnuti sankcije na Iran i mnogi analitičari veruju da bi takav potez mogao ozbiljno da utiče na naftnu industriju u ovoj državi. Iran je izvozio oko 2,5 miliona barela dnevno. Više od 30% izvoza iz Irana završi u Evropi. Investitori se boje da će usled novih sankcija izvoz iz Irana potencijalno da opadne za čak 1 milion barela dnevno. Analitičari i dalju pokušavaju da izračunaju koliko jak može biti uticaj američkih sankcija po izvoz iz Irana. Ako američke sankcije smanje izvoz nafte iz Irana za više od 1 milion barela dnevno, to bi moglo da izazove zabrinutost koja bi mogla da gurne cenu nafte na gore ukoliko EU ne bude uspela da očuva sporazum o nuklearnom razoružavanju sa Iranom.
  • Državna naftna kompanija Saudijske Arabije, Saudi Aramco, planira da izađe na berzu. Kompanija još uvek nije sigurna na kojoj će berzi ponuditi svoje akcije. Analitičari veruju da bi inicijalna javna ponuda (IPO) kompanije Aramco mogla da bude pokrenuta u 2018 ili 2019. Mnogi analitičari spekulišu da Saudi Aramco čeka na bolje cene nafte jer su saudijski zvaničnici nedavno izjavili kako su spremni da vide cenu nafte u rasponu između 80 i 100 dolara po barelu.
  • Investitore je brinula i kriza u Venecueli koja ometa proizvodnju nafte u državi. Proizvodnja u Venecueli je do sada pala za 40% (odnosno na 900.000 barela dnevno) od decembra 2015 kada se dnevno proizvodilo oko 2,3 miliona barela. Venecuela se suočava sa novim američkim sankcijama nakon što je Nikolas Madura ponovp izabran za predsednika države.

Može li cene nafte da ide na DOLE?

  • Proizvodnja u SAD-u je prošle sedmice nastavila da raste i zabeležila je novi rekord od 10,9 miliona barela dnevno. S obzirom na to da takođe raste i broj aktivnih naftnih bušotina, deluje da će američka proizvodnja nastaviti sa jačanjem. Kompanija Baker Hughes je prošlog petka objavila svoj sedmični izveštaj prema kojem je broj aktivnih naftnih bušotina porastao za 1 na ukupno 963 jedinica, što je najviši nivo od marta 2015. SAD su trenutno drugi najveći proizvođač nafte na svetu, i uskoro bi mogle da preteknu Rusiju koja proizvodi nešto više od 11 miliona barela dnevno. U međuvremenu, zalihe nafte u SAD-u i dalje su na visokim nivoima, ukupno 432,4 miliona barela prošle sedmice. Iako je ovaj broj ispod najvišeg nivoa od 534 miliona barela zabeleženog u 2017, neki analitičari smatraju da je ova cifra suviše visoka.

Tehnički pregled (Sirova nafta)

Sirova nafta je u okviru izuzetno snažne korekcije cene koja je počela krajem maja izgubila više od 12% vrednosti i dotakla najniži nivo od ranog aprila 2018 (63,367). Na osnovu dnevnog grafikona ispod možemo videti da je sirova nafta skliznula na Fibonacci nivo od 38,2% (63,76), koji uz Fibonacci 61.8% predstavlja izuzetno relevatnu smernu tačku. U suštini, Fibonacci nam govori da ukoliko instrument padne ispod Fibonacci 38.2%, cena bi za metu mogla da uzme Fibonacci 61,8%. U ovom slučaju, Fibonacci 61,8% se nalazi na nivou 58,147. Ipak, ukoliko sirova nafta nastavi da beležni pad prema nivou Fibonacci 38,2%, mogla bi da naiđe na snažnu prepreku u oblasti između dnevnog eksponencialnog pokretnog proseka (EMA) podešenog na 155 perioda i crne linije uzlaznog trenda. Ukoliko sirova nafta dobije podršku od te oblasti, cena bi mogla da zabeleži oporavak prema nivou 67.239 (Fibonacci 23.6%).

Relative Strength Index na dnevnom grafikonu ukazuje na opadajući momentum jer se indeks kreće opadajućom putanjom ispod nivoa 50 i iznad granice zone preprodavanosti kod nivoa 30. U slučaju da glavni trend nastavi da bude rastući, indeks bi mogao da ukazuje na ograničen potencijal za pad.

Pivot:

63.760

Otpor 3:

72.853

Otpor 2:

70.672

Otpor 1:

67.239

Podrška 1:

60.976

Podrška 2:

58.147

Podrška 3:

54.714


Grafikon: (Sirova nafta, Dnevni)

Podelite sa prijateljima
SIROVA NAFTA Grafikon
Osveži vreme: -
Najviši
Najniži
1M 5M H D W
Cene se učitavaju..
Spremni za trgovanje?Probajte besplatno odmah