Berza žitarica ili kako se još naziva “Produktna berza“ ili robna berza, osnovana je u Novom Sadu 1958. godine. odlukom Vlade Republike Srbije- Tada je zamišljena i oformljena kao mesto organizovanja robno-berzanskih sastanaka i mesto informisanja javnosti o zaključenim robno-berzanskim transakcijama i cenama poljoprivrednih proizvoda. I dan danas, može se reći, da ima istovetnu funkciju, s tim da je berza žitarica po ugledu na svetske robne berze doživela svoj napredak u tehnološkom, kao i u svakom drugom smislu prateći trendove savremenog načina poslovanja. Naime, prvi berzanski sastanak organizovan je 29. maja, 1959. godine, a od osnivanja pa do danas, preko robne berze žitarica („Produktna berza“), prometovano je preko 16 miliona tona poljoprivrednih proizvoda. Primera radi, da bi se sagledao obim poslovanja koji ima današnja berza žitarica, statistički podaci govore da je u vreme SFRJ prosečan godišnji promet preko berze bio oko 350.000 tona robe, a od devedesetih godina dvadesetog veka promet je čak pao na tek nešto više od 100.000 tona. Naime, prve ideje o osnivanju berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina devetnaestog veka. Osnivanje berze u ondašnjoj Srbiji imalo je pre svega ekonomski, ali i nacionalni značaj. To je bilo vreme buđenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su potvrđivale dobijeni status potpune samostalnosti i državnosti Srbije, pa je tako Narodna skupština 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon o javnim berzama. Tek posle osam godina od usvajanja Zakona, berza u Beogradu je počela sa radom. Tadašnja Beogradska berza je pokušala da najpre razvije svoju aktivnost kao produktna berza da bi se cene poljoprivrednih proizvoda formirale na domaćem tržištu. Pošto je berzansko trgovanje postajalo sve uspešnije i obimnije, izvršeno je razdvajanje poslova: odeljenje za robu je ostalo u kafani “Bosna” na obali Save, kao Produktna berza (berza žitarica), dok je odeljenje za valute i efekte (Valutna berza) prešlo u prostorije hotela “Srpska Kruna”, u Knez Mihailovoj ulici. Tu je Berza radila sve do početka Prvog svetskog rata, do 1914. godine.
Robna berza žitarica se danas nalazi u ulici Bulevar Oslobođenja br. 5, u Novom Sadu, a poslovala je kao preduzeće za robno-berzansko posredovanje i informisanje, jer je imala status društvenog preduzeća sve do osmog novembra 2007. godine, kada je nakon bogate poluvekovne istorije koju ima Produktna berza na sednici Republičke vlade doneta Odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta preduzeća, čime je Produktna berza (robna berza žitarica) promenila svoj vlasnički status i iz forme društvenog preduzeća transformisala se u akcionarsko društvo. Dakle, Produktna berza Novi Sad danas je jednopersonalno zatvoreno akcionarsko društvo. Razloga za zadovoljstvo zbog načina kako je rešen status ove svakako značajne institucije i važne karike u kreiranju dobro organizovanog tržišnog sistema, svakako ima jer u situaciji kada zakonski okvir za poslovanje robnih berzi ima svoje nedostatke, ovakvo statusno rešenje je jedino svrsishodno, pa samim tim i najbolje. Samim tim je robna berza žitarica obezbedila dovoljno vremena da se tehnički, tehnološki, kadrovski i organizaciono što bolje pripremi za ono šta je čeka posle zaokruženja zakonske infrastrukture, a budući da je vlasnik berze država čiji je autoritet nesporan, a pogotovo kada treba stati iza jedne ozbiljne ideje i podržati jednu koncepciju institucije od opšteg interesa što Produktna berza to svakako jeste, status kakav danas ima sigurno joj garantuje dobru perspektivu za dalje poslovanje. Dakle, suština je u tome, da se održi kontinuitet poslovanja od sistema postojećeg načina organizovanja robnog berzanskog tržišta sve do nivoa poslovanja u skladu sa savremenim principima organizovanja SPOT i terminskog berzanskog tržišta, čemu iz dana u dan teži i robna berza žitarica