Sirova nafta spada u strateški važne sirovine u svetu na koje u velikoj meri utiču pomeranja u odnosima snaga na makroekonomskom planu. Moglo bi se reći da je taj odnos upravo recipročan, šta više, uzajamno veoma usko povezan, u smislu da geopolitički odnosi u svetu poprilično zavise, ali i direktno utiču na ovaj energent. Naime, cena sirove nafte, kao i eksploatacija sirove nafte bitno određuju inače snažan razvoj ekonomija sveta, a u poslednjim godinama, zemalja tzv. trećeg sveta (Kina, Južna Koreja i Indija) gde se beleži povećana potražnja za sirovom naftom. Ako se pouzdano zna podatak da su poprilično iscrpljeni izvori sirove nafte u svetu, potražnja za sirovom naftom i kretanje njene cene na tržištu izazivaju veliku pažnju stručnjaka iz oblasti ekonomije i finansija, ali i svim vodećim granama nauke i privrede. Osim toga, sve više u žiži interesovanja nalaze se naučni pronalasci koji bi obezbedili neki od alternativnih izvora energije, a sve u cilju da se prenebregne u bliskoj budućnosti problem u vezi sa nedostatkom sirove nafte. Međutim, važno je istaći da na kretanje cene sirove nafte na globalnom finansisjskom tržištu, pored tržišnih odnosa ponude i tražnje utiče i niz netržišnih razloga od koji politika ima najvažniju ulogu. U svakom slučaju, na svetskom tržištu beleži se stalna potražnja i rast cene sirove nafte na šta najviše utiču Federalne rezerve SAD i zemalja OECD-a, kao i nagli razvoj ekonomije Rusije na bazi ovog važnog energenta. Dakle, sirova nafta u svetu beleži konstantnu potražnju koja se očekuje i narednih godina, a to prirodno prati nagli rast cene i drugih problemima vezanih za proizvodnju sirove nafte.
Pored geopolitičkih odnosa, netržišnih i tržišnih prilika koje utiču na jedan od najvažnijih strateških energenata, sirova nafta i njena eksploatacija problem nalaze u nedostatku slatke lake nafte na tržištu. Sweet light oil je kategorija nafte u koju spadaju američka slatka nafta, sirova nafta iz nalazišta Severnog mora, kao i deo nafte sa Bliskog Istoka, Afrike i Venecuele. Naime, slatka laka nafta ima jeftiniju proizvodnju i preradu budući da se nalazi na manjim dubinama. Međutim, nedostatak ove vrste nafte u svetu teži da se prevaziđe korišćenjem drugih tipova iz nalazišta sirove nafte, pre svega iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, gde su krajem prošlog veka otkrivena brojna nalazišta sa ogromnom količinom sirove nafte, ali veoma slabo iskorišćena usled nedostatka sredstava za eksploataciju i preradu. Primera radi, u bivšem Sovjetskom Savezu se godišnja proizvodnja sirove nafte kretala u iznosu do milion tona, dok je razvoj uprava država nastalih na toj teritoriji, pre svega Rusiji, doveo do naglog razvoja proizvodnje do više desetina miliona tona na godišnjem nivou. Srazmerno povećanju eksploatacije, uređuju se i pooštravaju poreski zakoni, zakoni za zaštitu životne sredine i slično što prati proizvodnju i potražnju za energentom kakav je sirova nafta, a to prirodno povećava troškove istraživanja i ukupnog proizvodnog procesa. Iz svega navedenog proističe jasan zaključak da je cena koju beleži sirova nafta na globalnom finansijskom tržištu u stalnom porastu, sa tendencijom da se ne mogu očekivati bitnija pojeftinjenja u skorijem vremenskom periodu. Tome svakako doprinose i spekulativna ponašanja investicionih fondova koji investiraju na tržištu sirove nafte. Osim toga, potencijalne rezerve nafte se nalaze na velikim dubinama, pa je samim tim eksploatacija očekivano skuplja, tako da sirova nafta svoju proizvodnju i dalju distribuciju bazira na veoma skupim tehnologijama i proizvodnim procesima. Dosadašnja istraživanja u svetu su dala podatke da se preostala ležišta nalaze dublje od 3.500 metara na kopnu, a u vodi su na dubinama većim od 2.500 metara i da su ležišta u moru i u arktičkom području, gde je večiti led. Osim toga, te buduće nafte neće biti slatke lake, već nafte sa mnogo štetnih primesa, poput sumpora, CO2 i slično, što takođe povećava troškove proizvodnje. Veliki potencijal budućih rezervi predstavljaju i nekonvencionalni izvori, kao što su naftni pesak i naftni tar, kod nas poznati kao uljni škriljci. Istraživanja i privođenje proizvodnji ovakvih nalazišta košta i više od nekoliko desetina milijardi dolara, a prerada i rafinacija nafte zadovoljavajućeg kvaliteta predstavlja dugotrajan i skup proces, a posebno ako se uzme u obzir da se troškovi rafinacije se kod tako skupih procesa subvencioniraju direktno iz proizvodnje, što dovodi do povećanja cena po kojima će se u budućnosti nuditi sirova nafta.