Evro je oslabio u odnosu na dolar. Federalne rezerve SAD odlučile su da uvećaju referentnu kamatnu stopu za četvrt procenta, po prvi put od 2018. godine. S druge strane, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard kazala je u ponedeljak da se monetarna politika zone evra neće usklađivati sa politikom američkih Federalnih rezervi. Naime, rat u Ukrajini negativno će uticati na dugoročne izglede rasta evropske privrede. Britanska funta je ojačala u odnosu na dolar. Banka Engleske je takođe podigla svoju kamatnu stopu podržavajući britansku funtu.
Japanski jen nastavlja da slabi prešavši nivo od 120, po prvi put od 2016. godine, pogođen razmimoilaženjem u pogledu (načina) vođenja monetarne politike u Sjedinjenim Državama i Japanu.
Referentni prinos 10-godišnjih državnih obveznica SAD dostigao je najviši nivo od maja 2019. iznad 2,3% nakon („hawkish“) komentara zvaničnika Federalnih rezervi SAD – da treba ubrzanije i snažnije uveća(va)ti referentnu stopu. Zlato je ostalo pod pritiskom zbog toga, dok je tržišno okruženje nesklono preuzimanju rizika podržalo privlačnost žutog metala, čija je cena malo izmenjena.
Američki berzanski indeksi su se snažno oporavili. Porast akcija se objašnjava time što su investitori kupovali na padu cena. Međutim, strahovanja od stagflacije su i dalje ostali u pozadini.
Cene sirove nafte su porasle nakon vesti da članice Evropske unije razmatraju uvođenje sankcija na uvoz ruske nafte iako su Nemačka i Nizozemska upozorile da je evropski blok previše zavisan od ruskih energenata da bi sebi diopustio takav luksuz.
Osim toga, Saudijska Arabija je poručila da neće snositi odgovornost ukoliko dođe do globalnih nestašica snabdevanja nakon što su jemenski Huti napali njenu fabriku. Cena sirova nafte tipa WTI se u utorak trgovala oko 110 dolara za barel.